Како се ближи крај октобра руски малопродајни и угоститељски објекти почињу да се припремају за Ноћ вештица: барови, кафићи и продавнице постављају декорације у облику изрезбарених бундева и своје просторије ките вештачком паучином, док медији подгревају атмосферу емитујући пригодан програм.
Када питам моје млађе колеге шта им уопште треба да славе овај празник, они кажу: „Тако је забаван тај обичај какав ми у Русији немамо! И баш је кул славити празнике из других култура и тако их боље упознати!”
Јасно је да је већина Руса млађих од 30 година за овај обичај прерушавања и даривања сазнала из америчких цртаних и играних филмова које су гледали на телевизији као деца. Такође је јасно да и Руси имају сличне обичаје које су руски трговци запоставили у корист америчког празника због његове глобалистичке природе!
Ноћни клуб „Рај“ (Москва)
Андреј Рудаков/SputnikМеђутим, известан број руских политичара и јавних личности је против слављења Ноћи вештица. Виталиј Милонов, политичар који је недавно тражио да се руске школе спрече у „пропагирању Ноћи вештица”, сматра да је овај празник заснован на „обожавању мрачних сила, душа умрлих и величању сатанизма”.
На неки начин, Милонов је у праву: овај празник је заиста посвећен душама умрлих. Енглески назив „Halloween” изводи се из „hallow”, тј. „holy”, и указује на светост овог празника. Тада се славе Сви Свети који су напустили овај свет.
У руској православној традицији празник Свих Светих слави се прве недеље после Духова, па је у Русији то летњи празник. У већини других хришћанских конфесија слави се 1. новембра. Наредни дан (обично 2. новембар) назива се Сви свети или Сећање на све преминуле вернике.
Али, какав је смисао обичаја да деца иду од врата до врата и траже слаткише, говорећи trick-or-treat (смицалица или посластица)? И какве то везе има са душама умрлих?
Велики Новгород
Константин Чалабов/SputnikИзворно је обичај „смицалице или посластице” носио назив „souling”. Деца која су ишла од врата до врата преузимала су обавезу да се моле за преминуле чланове породице власника куће и заузврат добијала колач „за душу”. Овај обичај је вероватно заснован на веровању да у време Ноћи вештица душе умрлих лутају земљом и да их треба умилостивити песмама или позоришним представама. Људи су то и чинили, и то од Старе Грчке и Рима, Ирске и Шкотске, па до Велса, Корнвола, Британије и других крајева Европе.
Према руској традицији, овакав обичан није везан за празник Свих Светих, већ за Свјатки (12 дана између Божића и Богојављења). Даривање деце, песме и игре требало је да умилостиве духове из света мртвих који током тих 12 дана лутају Земљом, како би следеће године они даривали добру жетву.
Коледарење
М. ГермашевАли зашто онда Руси не оживе и не обнове сопствени празника мртвих? Само зато што је прослава „страних” празника данас просто „у тренду”. Људи желе да се осете као у холивудском филму… Али зашто онда не славе Дан захвалности? Или 4. јули? Или латински Дан мртвих?
Мислим да је Ноћ вештица популарна код неких Руса сасвим случајно: у већини руских школа јесењи распуст почиње убрзо после 1. новембра, 4. новембар је руски Дан националног јединства, па је Ноћ вештица 31. октобра леп начин да се заокружи тромесечје. Осим тога, модерна прослава Ноћи вештица подразумева маскирање, што деца обожавају. За Свјатки обично немају прилику да се маскирају, јер су Свјатки, као и готово сви традиционални руски празници, у совјетско доба сматрани „религијским” и зато непожељним празником.
Разгледница из период Руског царства
Public domainУ неким руским регионима, додуше, и даље се убрзо после Нове године могу срести „кољадовшчики” (на српском: коледари) који обилазе комшилук у потрази за посластицама.
Све у свему, Ноћ вештица се у Русији, као и у другим земљама, слави као део новог глобалног феномена. И колико год се конзервативни Руси и заштитници старих обичаја бунили, деца овај празник обожавају. А ни одрасли не желе да пропусте прилику да добро попију, поједу и забаве се, ма какав био повод! Зато што су Руси космополите и немају ништа против да славе празнике из других култура.
Ноћ вештица у Владивостоку
Јуриј Смитјук /TASSТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу