Како је у време Великог отаџбинског рата изгледао и чему је све служио московски метро

Четрдесет прве, када је Други светски рат захватио територију Совјетског Савеза, у Москви је већ била изграђена 21 метро станица. У данима рата метро је дању превозио путнике, а током ноћи претварао се у склониште. За време бомбардовања 1941. године на станицама престоничке подземне железнице крило се 13,9 милиона људи, а годину дана касније када су се напади из ваздуха проредили 303 хиљаде. Иако је последњи пројектил пао на Москву 1943. године, градски метро служио је као склониште све до самог краја рата.

Први знак за ваздушну опасност у Москви дат је месец дана после почетка рата, 22. јула 1941. године. У метро станицама и тунелима крило се око пола милиона људи. Наредне ноћи ваздушни напад је поновљен, једна бомба оштетила је тунел између Смоленске и Арбатске станице, друга је пала на метро-мост, а трећа експлодирала код улаза на Арбатску станицу. Погинуле су десетине људи, не само од детонације, већ и у стампеду на улазу на станицу. Тада су уведена правила коришћења метроа као склоништа.

У данима рата московски метро радио је од десет увече, после чега су, све до пет ујутру, на станицама смештани људи. Када је објављивана ваздушна опасност возови су се полако заустављали, а запослени у метроу оријентисали на прихват грађана. Најстрашнија бомбардовања Москву су задесила у октобру и новембру 1941. године. Возови су се у то време заустављали између пет и седам после подне. Москвољани су распоређивани у вагоне, станице и тунеле, где су проводили ноћ.

На метро станицама било је постављено 3,8 хиљада дечијих креветића и 4,6 хиљада лежаја за одрасле. На перонима су постављене фонтане са пијаћом водом и славине за воду, а опремљено је и 25 тоалета. На станицама су непрестано дежурали лекари. Деци је увече дељено млеко и бели хлеб. На неколико станица приказивани су филмови!

У новембру 1941. године на Курској станици отворен је огранак историјске библиотеке. „Свраћам скоро сваког дана“, написао је један од читалаца. „Не зато што ми је станица успутна при повратку кући, него само зато да бих прочитао новине и другу литературу... Једина сметња коју је немогуће отклонити је циркулишући ваздух који стварају возови и непрекидни проток путника“.

Станица Чистије пруди (тада је била Кировска) била је затворена за путника и преуређена за потребе Генералштаба. Оперативна команда на челу са Јосифом Стаљином почетком рата била је смештена у кући у близини улаза у метро, одакле је лифтом могло да се спусти у подземни комплекс командног пункта и пешачким пролазом дође на станицу.

Платформу је од возова који су пролазили поред одвајала преграда од шперплоче, а испред покретних степеница постављен је зид од армираног бетона да заустави талас од експлозије у случају директног пада авиобомби. Остали војни командни центри налазили су се на станици Красније ворота, Белоруска и Трг Свердлова (Театралнаја).

Без обзира на бомбардовање, московски метро настављао је да превози милионе људи. Једини дан када метро током свог постојања није отворен на време био је 16. октобар 1941. године. Дан раније совјетско руководство донело је одлуку да уништи метро, како га не би доспео у руке непријатељу, а вагоне и опрему евакуише у позадину.

У ноћи између 15. и 15. октобра већ се спремало потапање станице, почели су да секу електричне каблове и демонтирају покретне степенице, међутим, ујутру је одлука укинута, а у 18,45 возови поново пуштени у саобраћај. Ипак, део опреме евакуисан је у Узбекистан, док је у Москви остало укупно 105 вагона. И док је пре почетка рата метро превозио 27 милиона путника месечно, у октобру четрдесет прве, тај број је сведен на свега осам милиона (данас се подземном железницом толико путника превезе за мање од 24 часа).

За време рата када су мушкарци одлазили на фронт, у метро су углавном радиле жене. Први „женски воз“ који су возиле искључиво жене машиновође почео је да саобраћа осмог марта четрдесет друге. Оне су наставиле да раде у метроу и после рата. У неким депоима (рецимо на Соколу) правиле су тела за мине и гранате.

Без обзира на ратно стање, у метроу се настављала градња нових станица и колосека. Испод Москве реке 1943. године пробија се тунел од Театраљне до Автозаводске станице, а 1944. године од Курске до Исмаиловског парка. На седам станица у Москви постављена су обележја „Изграђено у време Отаџбинског рата“.

Прочитајте такође! Кратко упутство за лакшу оријентацију у московском метроу