Сценариста „Балканске међе“: „На Западу би желели да Срби забораве неправду из 90-их“

Филм „Балканска међа“ пролетос је обарао рекорде гледаности у српским и руским биоскопима, истовремено изазивајући хистерију и фрустрације у албанској и западној јавности. Непосредно по завршетку пројекција филма, у јуну месецу, на 20. годишњицу руског десанта на аеродром Слатина, из штампе је изашла и књига. 

Књига „Балканска међа“ дело је Ивана Наумова, једног од сценариста истоименог филма. Њена промоција српској публици одржана је на недавном Сајму књига у Београду.  

- Филм Балканска међа остварио је велики успех у руским и српским биоскопима. Сада после филма долази Ваша књига. У којој мери се садржај књиге разликује од филма? 

- Књига је изашла из штампе крајем маја месеца. Њена прва промоција одржала се 12. јуна, на 20. годишњицу Усиљеног марша руских војника на приштински аеродром. Разлика између садржаја књиге и филма је значајна.  

Желим прво да напоменем да су на филму поред мене радила још двојица сценариста, који су се пројекту прикључили у време његове реализације. Садржај филма и књиге поклапају се у неких 25 до 30%. Сличан је однос и по броју догађаја који су обрађени у књизи у односу на оно што сте имали прилике да видите на екрану. Филм траје релативно дуго, око 150 минута, а за екранизацију догађаја описаних у књизи била би нам потребна серија са 8 до 12 епизода.  

Дмитриј Лане

Предност књиге је што пружа прилику да се говори подробније о херојима, али и да се опишу негативни ликови, да се изађе из оквира апсолутног добра и апсолутног зла. Сматрам да је  било веома важно негативне ликове представити изнутра, показати њихов начин размишљања, логику и мотивацију, која их наводи да чине зло. Наравно, ја нисам правдао њихове поступке, већ покушао да представим како је до тога дошло.  

- Колико дуго сте се припремали за писање књиге и сценарија, и које сте изворе том приликом користили?

- Све је почело 2013. године и око годину дана било ми је потребно да завршим синопсис. За то време, захваљујући продуцентима, био сам у прилици да се сретнем и разговарам са непосредним учесницима догађаја описаних у књизи и приказаних на филму. Генерали и официри са којима сам разговарао били су у конвоју, односно руководили његовим кретањем из Угљевика, или на неки начин из Москве учествовали у операцији.  

Посебно бих истакао генерала Јунус Бек Јевкурова. Срели смо се више пута и током наших разговора упознао ме са подробностима и чињеницама које није могуће прочитати у медијима. Главна улога, коју тумачи Гоша Куценко, донекле је блиска улози генерала Јевкурова у догађајима из јуна 1999. године. Сценарио је дорађиван практично и у време када је увелико трајало снимање. 

Поред тога што је књига опширнија од филма, одређене сцене и хероје које сте видели у филму, нећете наћи у књизи. То је због тога што филм представља синтетички жанр у коме се преплићу различити фактори. У филму продуценти имају своје захтеве и бриге, који се тичу финансирања, а ту су и специфични циљеви режисера. У ту сврху неки хероји у односу на књигу су додати, неки су избачени, а неки измењени. Исто је и са догађајима. То је све у суштини уобичајено.  

Антон Пампушни и Гојко Митић у „Балканској међи“

- Лондонски „Тајмс“ је оценио да „Балканска међа“ може чак и „да изазове нови рат на Балкану“. Због чега је по вашем мишљењу филм дочекан на нож на Западу? 

- Текст из „Тајмса“ који сте поменули, смартрам да суштински представља високу оцену нашег остварења. Са Запада се активно и предано ради на томе да ви Срби заборавите на неправде које сте доживели у деведесетим годинама. Њима самима је јасно да то што су вам тада урадили је срамотно и те догађаје покушавају да вам избришу из сећања. У ту сврху су уложена огромна средства, ангажовани појединци и структуре. Стога, не чуди ме да их наш филм толико иритира. То што се догодило 90-их није апстрактна прошлост, ране вашег народа и даље живе. За поколења која долазе важно је да се трагични догађаји не забораве.  

Навешћу вам један интересантан пример, нешто што сам недавно сазнао и нешто што још нисам говорио новинарима. Тиче се сајтова који говоре о гледаности филмова у биоскопима. Приказивање „Балканске међе“ у српским биоскопима почело је на пролеће и пројекције су се продужиле на 11 недеља. Целих 6 недеља пројекције филма биле су убедљиво прве по рејтингу, а по укупном броју гледалаца „Балканска међа“ је један од најгледанијих филмова у историји српских биоскопа.  

На сајтовима који приказују рејтинг „Балканске међе“ на месечном и недељном нивоу у априлу месецу, видећемо да филм заузима убедљиво прво место. Међутим, на збирним резултатима гледаности за 2019. годину и категорији свих времена у српским биоскопима, „Балканске међе“ нема. По укупном и посебно годишњем рејтингу филм је требало да будемо у самом врху, али некоме је једноставно пало на памет да нас избрише из статистике. То је урађено свесно, очигледно је некоме било јако непријатно што је „Балканска међа“ у српским биоскопима остварила рекордну гледаност.  

Игор Дамјановић и Иван Наумов

- После успеха „Балканске међе“, да ли можда планирате да напишете нову књигу, или сценарио са темом руско-српских односа?

- Без обзира што се тренутно бавим једном другом темом, свакако размишљам и желим да се вратим српској тематици. Ја заиста волим Србију, овде се осећам пријатно и 1999. година није једина додирна тачка наших народа. Надам се да у догледној будућности можете очекивати моје следеће дело посвећено Србима и Србији. 

- Шта за вас представља Србија? 

- Србија је за мене многим границама удаљена земља, где живе људи који духом и размишљањем веома подсећају на нас Русе. Наше историјске везе и духовна блискост практично живе у нашим људима и то су вредности које морамо неговати и чувати. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!