Сценариста „Балканске међе“: „На Западу би желели да Срби забораве неправду из 90-их“

Иван Наумов
Иван Наумов, сценариста филма „Балканска међа“ у ексклузивном интервјуу нашем дописнику из Црне Горе Игору Дамјановићу говорио је о разликама у садржају између филма и књиге која је недавно представљена српској публици, о сусретима са генералом Јунус Бек Јевкуровим, о томе зашто је његово дело на Западу дочекано на нож и како је филм волшебно избрисан из статистике гледаности на појединим сајтовима.

Филм „Балканска међа“ пролетос је обарао рекорде гледаности у српским и руским биоскопима, истовремено изазивајући хистерију и фрустрације у албанској и западној јавности. Непосредно по завршетку пројекција филма, у јуну месецу, на 20. годишњицу руског десанта на аеродром Слатина, из штампе је изашла и књига. 

Књига „Балканска међа“ дело је Ивана Наумова, једног од сценариста истоименог филма. Њена промоција српској публици одржана је на недавном Сајму књига у Београду.  

- Филм Балканска међа остварио је велики успех у руским и српским биоскопима. Сада после филма долази Ваша књига. У којој мери се садржај књиге разликује од филма? 

- Књига је изашла из штампе крајем маја месеца. Њена прва промоција одржала се 12. јуна, на 20. годишњицу Усиљеног марша руских војника на приштински аеродром. Разлика између садржаја књиге и филма је значајна.  

Желим прво да напоменем да су на филму поред мене радила још двојица сценариста, који су се пројекту прикључили у време његове реализације. Садржај филма и књиге поклапају се у неких 25 до 30%. Сличан је однос и по броју догађаја који су обрађени у књизи у односу на оно што сте имали прилике да видите на екрану. Филм траје релативно дуго, око 150 минута, а за екранизацију догађаја описаних у књизи била би нам потребна серија са 8 до 12 епизода.  

Предност књиге је што пружа прилику да се говори подробније о херојима, али и да се опишу негативни ликови, да се изађе из оквира апсолутног добра и апсолутног зла. Сматрам да је  било веома важно негативне ликове представити изнутра, показати њихов начин размишљања, логику и мотивацију, која их наводи да чине зло. Наравно, ја нисам правдао њихове поступке, већ покушао да представим како је до тога дошло.  

- Колико дуго сте се припремали за писање књиге и сценарија, и које сте изворе том приликом користили?

- Све је почело 2013. године и око годину дана било ми је потребно да завршим синопсис. За то време, захваљујући продуцентима, био сам у прилици да се сретнем и разговарам са непосредним учесницима догађаја описаних у књизи и приказаних на филму. Генерали и официри са којима сам разговарао били су у конвоју, односно руководили његовим кретањем из Угљевика, или на неки начин из Москве учествовали у операцији.  

Посебно бих истакао генерала Јунус Бек Јевкурова. Срели смо се више пута и током наших разговора упознао ме са подробностима и чињеницама које није могуће прочитати у медијима. Главна улога, коју тумачи Гоша Куценко, донекле је блиска улози генерала Јевкурова у догађајима из јуна 1999. године. Сценарио је дорађиван практично и у време када је увелико трајало снимање. 

Поред тога што је књига опширнија од филма, одређене сцене и хероје које сте видели у филму, нећете наћи у књизи. То је због тога што филм представља синтетички жанр у коме се преплићу различити фактори. У филму продуценти имају своје захтеве и бриге, који се тичу финансирања, а ту су и специфични циљеви режисера. У ту сврху неки хероји у односу на књигу су додати, неки су избачени, а неки измењени. Исто је и са догађајима. То је све у суштини уобичајено.  

Антон Пампушни и Гојко Митић у „Балканској међи“

- Лондонски „Тајмс“ је оценио да „Балканска међа“ може чак и „да изазове нови рат на Балкану“. Због чега је по вашем мишљењу филм дочекан на нож на Западу? 

- Текст из „Тајмса“ који сте поменули, смартрам да суштински представља високу оцену нашег остварења. Са Запада се активно и предано ради на томе да ви Срби заборавите на неправде које сте доживели у деведесетим годинама. Њима самима је јасно да то што су вам тада урадили је срамотно и те догађаје покушавају да вам избришу из сећања. У ту сврху су уложена огромна средства, ангажовани појединци и структуре. Стога, не чуди ме да их наш филм толико иритира. То што се догодило 90-их није апстрактна прошлост, ране вашег народа и даље живе. За поколења која долазе важно је да се трагични догађаји не забораве.  

Навешћу вам један интересантан пример, нешто што сам недавно сазнао и нешто што још нисам говорио новинарима. Тиче се сајтова који говоре о гледаности филмова у биоскопима. Приказивање „Балканске међе“ у српским биоскопима почело је на пролеће и пројекције су се продужиле на 11 недеља. Целих 6 недеља пројекције филма биле су убедљиво прве по рејтингу, а по укупном броју гледалаца „Балканска међа“ је један од најгледанијих филмова у историји српских биоскопа.  

На сајтовима који приказују рејтинг „Балканске међе“ на месечном и недељном нивоу у априлу месецу, видећемо да филм заузима убедљиво прво место. Међутим, на збирним резултатима гледаности за 2019. годину и категорији свих времена у српским биоскопима, „Балканске међе“ нема. По укупном и посебно годишњем рејтингу филм је требало да будемо у самом врху, али некоме је једноставно пало на памет да нас избрише из статистике. То је урађено свесно, очигледно је некоме било јако непријатно што је „Балканска међа“ у српским биоскопима остварила рекордну гледаност.  

Игор Дамјановић и Иван Наумов

- После успеха „Балканске међе“, да ли можда планирате да напишете нову књигу, или сценарио са темом руско-српских односа?

- Без обзира што се тренутно бавим једном другом темом, свакако размишљам и желим да се вратим српској тематици. Ја заиста волим Србију, овде се осећам пријатно и 1999. година није једина додирна тачка наших народа. Надам се да у догледној будућности можете очекивати моје следеће дело посвећено Србима и Србији. 

- Шта за вас представља Србија? 

- Србија је за мене многим границама удаљена земља, где живе људи који духом и размишљањем веома подсећају на нас Русе. Наше историјске везе и духовна блискост практично живе у нашим људима и то су вредности које морамо неговати и чувати. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“