Ирина Проходова има 30 година. Већ неколико година преживљава нервне сломове, али у последње време је научила с тим да се носи. Ирина се толико плаши технологија да не жели чак ни да користи гласовног асистента, а увече преко телефона могу да је добију само мама, сестра и неколико блиских пријатеља. Недавно је поново почела да одговара на позиве са непознатих бројева, али и даље се трза због сваког обавештења на смартфону.
„У априлу 2015. године добила сам преко једне друштвене мреже поруке са око 40 лажних страница истовремено. Све поруке биле су отприлике истог садржаја, без директних претњи, биле су просто толико одвратне да би тако нешто могао да напише само 12-годишњак са синдромом недостатка концентрације”, сећа се Ирина.
Девојка нам показује поруке под условом да их не објавимо. Оне са стране изгледају као безазлена шала тинејџера, али њихова количина и учесталост слања могли би стварно свакога да уплаше.
Ирина је добро запамтила ту суботу. Следећег викенда ситуација се поновила. А неколико недеља касније још једном.
Већ четири године Ирина је жртва насиља преко интернета, а њен случај није реткост. Према истраживању компаније Mail.ru Group, 58% руских корисника интернета суочава се са агресијом. Притом у Русији без помоћи, између осталог, и психолошке, остаје 71% жртава, наводи се у истраживању компаније.
„Прва моја реакција била је паника. Чини ми се да се у целом животу нисам тако престравила. Због немоћи сам изашла напоље, окренула најбољег пријатеља и почела да плачем у слушалицу”, сећа се Ирина.
Девојка је блокирала могућност да јој неко пише преко друштвених мрежа. Онда је хејтер почео да пише њеним рођацима и пријатељима. Ирина је морала на једној од страница да врати могућност да јој се пише, како би од непријатних порука заштитилa своје ближње. Али хејтер је ускоро сазнао и њен број телефона.
„За пола сата сам понекад добијала 60-70 позива са различитих бројева телефона. Позиви су увек били преко СИП-телефоније [један од протокола преноса гласа преко интернета, који омогућава, на пример, да се телефонира са компјутера на телефон] и глас је био генерисан синтетички, а на све сајтове та особа је долазила преко баузера Tor, који омогућава сакривање IP адресе корисника”, кажа Проходова.
После телефонских позива уследили су покушаји да се провали њен налог на друштвеним мрежама. У једној од порука злотвор је девојци наговестио да зна и њену кућну адресу.
Ирина се уплашила и обратила полицији, али они су одбили да покрену кривичну истрагу. Новинар Russia Beyond видео је копију њиховог одговора, у њему стоји да „у материјалу који је проверен не постоји ништа што указује на кривично дело”. Редакција Russia Beyond обратила се Министарству унутрашњих послова тим поводом. Девојци су само посаветовали да записује све бројеве телефона и линкове свих страница са којих јој пишу.
У Русији не постоји посебан закон који кажњава кориснике због насиља на мрежи. 2019. године на снагу је ступио закон који уводи казну за вређање друштва, државе, државних симбола, Устава РФ или органа власти у Русији. Али он није предвиђао прекршајну одговорност за хејтере који вређају обичне грађане.
Електронско насиље потенцијално потпада под одредбе кривичног закона о клевети, претњи убиством или наношењем тешких повреда, као и о угрожавању приватности. Не постоје званични подаци о томе колико је хејтера на основу ових одредби закона осуђено.
Заменик председника Комитета Државне думе за образовање и науку Борис Чернишов је у новембру 2019. године предложио да се направи отворени регистар хејтера који су ухваћени у застрашивању, пише РИА Новости. По његовом мишљењу, извргавање хејтера руглу је ефикаснија мера него казне и санкције. Да ли ће његова иницијатива бити прихваћена, засад није познато.
На популарној руској друштвеној мрежи „ВКонтакте”, где је регистрована и Ирина, можете се пожалити модератору због увредљивих коментара. Такође непожељне кориснике можете додати на црну листу. У случају масовног застрашивања, прес-служба ВК саветује корисницима да ограниче приступ својој личној страници.
„Осим тога, свако се може обратити служби подршке, пожалити се на личну страницу онога ко прави проблеме и детаљно описати шта се догодило. Ми проверавамо апсолутно све жалбе. Ако корисник страхује за свој живот, треба да се обрати органима реда”, саопштила је прес-служба руске друштвене мреже.
Почетком новембра 2019. године друштвена мрежа ВКонтакте је увела функцију за аутоматско препознавање и уклањање увредљивих коментара. Тестирање алгоритма је трајало један дан, саопштила је прес-служба, не прецизирајући када ће ова функција ући у пуну употребу.
Да би скренули пажњу на проблем интернет агресије 11. новембра 2019. компанија Mail.ru Group (власник руске друштвене мреже vk.com) организовала је флешмоб: под хештегом #неткибербуллингу (не сајбер булингу) корисници ове мреже су причали о агресији испољеној против њих на нету.
„Кад сам била у шестом разрду (сада сам у осмом) један дечак који је ишао са мном на приватне часове енглеског ме је додао у неку групу. А када сам тамо оставила први коментар, почели су да ме називају ку*вом, глупачом, габором“, пише на Твитеру @_Monaka_Monaka.
@gunf_lu је новом познанику из друштвене мреже једном предложио да се негде нађу и комуницирају уживо.
„Човеку се није допао мој узраст. Одбрусио ми је да сам глупи малолетни крпељ“, и сада сам на његовом црном списку“, пише овај момак.
Корисница @tae_hel је угасила своје профиле на друштвеним мрежама јер су јој се смејали због интереса према јужнокорејској поп музици (такозвани k-pop).
Резултати истраживања компаније Mail.ru Group показују да као повод за електронско насиље у Русији може да послужи не само узраст, спољашност, љубав према овој или оној музици, већ и сексуална оријентација, драстичне промене у изгледу (тетоваже, пирсинг и т. д.), активност на друштвеним мрежама, финансијска ситуација и било какво нетипично понашање.
15% испитаника наглашава да агресија може бити испољена и без икаквог повода.
Већина такозваних хејтера су психопате или људи на корак од тога да постану психопате, сигуран је психотерапеут Андреј Јефремов.
„Таквим људима задовољство причињава осећај моћи. Њих су у детињству јако вређали, али они су на то заборавили. Када такав човек одрасте он је зао на цео свет, али сматра да су за то криви други, сви само не он“, објашњава Јефремов.
И жртва насиља на нету највероватније има лоше успомене из детињства и код ње је изражен страх од посмевања. За жртву која реагује негативним емоцијама постоје два излаза. Први су консултације код психолога где може да нађе начин како да контролше своје емоције, саветује Јефремов.
„Други излаз је савремена хипнотерапија, где се лече ране из детињства које су прави разлог нежељених реакција на сајбер булинг у одраслим годинама“, тврди психолог.
Наша саговорница Ирина Проходова је уз помоћ пријатеља кроз две године пронашла свог мучитеља. Испоставило се да је то младић са којим је једно време радила у истој компанији. А сазнала је и да није била једина његова жртва: сличне поруке је истовремено слао и другим девојкама.
„Наше су канцеларије биле на истом спрату. Нисмо се ни познавали. Неколико месеци након што је почео да ме малтретира упознао се са мном, чак ме звао да изађемо негде заједно, али одбила сам га, јер била сам у вези. Ни на крај памети ми није било да је то управо он“, говори девојка.
Ирина је отад променила два радна места и није ни сазнала зашто ју је овај младић изабрао као жртву. „Можда има психичке проблеме“, претпоставља она.
Последње поруке хејтера добила је пре пар месеци.
„Надам се да се та прича завршила. Али знам сигурно да је на мене оставила дубок траг. Интернет насиље је нажалост реалније него нам се чини на први поглед“, закључује девојка.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
