„Теби, брате, не сме човек да приђе, гутај мање стероида!”- каже крупан мушкарац у црној јакни који стоји иза металне ограде.
„Ма ја све хоћу, али, је..га, имам добар апетит”, одговара његов колега. Обојица се грохотом смеју. То су контролори или секјурити на улазу у један од најпознатијих московских клубова ICON.
Поред улаза се мотају две плавуше. Обе су у кожним хеланкама и на високим штиклама. Једна од њих упорно дува балоне од жваке. Не могу да се одлуче да приђу контролору, нешто чекају. Ја и моја другарица такође чекамо и не прилазимо, али са циљем да прикупимо што више материјала за чланак.
„Девојке, хоћете у клуб?”- са пријатним осмехом нам се обраћа момак од око 25 година. Носи лепо одело и капут.
„Да, а што питаш?”
„Улаз је 3,5 хиљаде рубаља (50 евра), столови су од 30 хиљада рубаља (430 евра), па навише. А фејсконтролу ћете тешко проћи”, каже он, гледајући наше перјане јакне и чизме са равним ђоновима. Пружа нам визиткарту са натписом „Промотер”.
„Пробајте, а онда дођите”, каже он и прелази код две плавуше.
Људи је све више, сада их око улаза има већ 20-ак, али нико од њих нарочито не одише гламуром. У извесном тренутку прилази велико друштво кавкаских момака и девојака са неприродно надуваним уснама. Неколико минута касније један тип из обезбеђења им прилази и нуди да уђу у Vip-зону.
Тешко је схватити по ком принципу контролори људе пуштају у клуб. Момка у елегантном вуненом капуту са фризуром право из фенси бербернице без икаквог објашњења шаљу кући. Минут касније у клуб пуштају пуначког ниског типа и са њим две девојке у патикама и широким сребрним панталонама. Из улаза у vip-зону чује се страни језик, изгледа Италијани.
Ни нас на крају не пуштају. Мушкарац на улазу нам саветује да следећи пут унапред резервишемо сто или да набавимо vip-пропуснице.
„Па, шта сам вам рекао? Шта кажете да вам помогнем да уђете?”- промотер спремно чека, надајући се да нам прода улазнице. Када ми то одбијемо, опет се окреће ка плавушама.
„Не, ми ћемо се упознати ту с неким и проћи ћемо”, одговара му једна од девојака, док друга нервозно пали још једну цигарету.
Оне су ту већ 40 минута. А ми одлазимо.
Контролор Паша и „клуб у који се не може ући”
Данас је на посетиоце московских клубова тешко применити реч „гламур”. А пре само 10 година улазак у неки од легендарних клубова са строгим и неумољивим контролором био је за престоничке шминкере озбиљно достигнуће и предмет култа. Тада сте морали да се облачите и шминкате на известан начин, ако сте желели да доспете међу клабере.
„Па јесам ли се довољно секси обукла? Хоћеш да ме пустиш у клуб?” – дрско пита контролора на улазу јунакиња руске серије „Клуб” из 2000-их, утегнута и окићена од главе до пете.
„Да, потрудила си се, али си заборавила на шминку! А где ти је маникир? Ниси спремна, иди доради!” - одговара јој контролор, једва задржавајући смех.
Клуб из ове серије био је пародија на „Шамбалу”, отворену у Москви 2001. године (данас више не постоји). Било је то место тадашњег главног промотера и власника клубова Алексеја Горобија. Управо од њега почиње гламурозни живот у Москви. Како би ушли на наступе страних диџејева и сели за скупе столове на огромној летњој тераси тискале су се пред улазом колоне лепотица и њихових имућних „татица”.
Још популарнији био је клуб „Дјагиљев”, такође власништво Горобија. Овај клуб је био познат по ложама на горњим спратовима клуба, које су подсећале на амфитеатар, а продавале су се за неколико десетина хиљада долара. У клубу су се тоалети плаћали, а гомиле девојака и јавних личности чекало је на улазу.
Симбол клуба био је Паша Фејсконтрол (право презиме било му је Пичугин), који је и раније сарађивао са Горобијем. Према речима самог Павла, он је у клуб пуштао бизнисмене који су стизали у скупим аутомобилима, трансвестите и девојке које су саме себи шиле хаљине. Једном за Нову годину продао је сто у клубу за 40 хиљада евра. Пичугин је притом могао без објашњења у клуб да не пусти познату певачицу или државног службеника. Лик строгог контролора толико је остао запамћен у руском шоу-бизнису да је руски Dj Smash о томе објавио спот и тако од Павла направио звезду.
„Дјагиљев” је изгорео 2008. године. Горобиј је касније имао још неколико клубова, а 2014. године умро је у Боливији од инфаркта. 10. новембра 2019. године у 38. години умро је и Паша Фејсконтрол. Узрок његове смрти је непознат.
Нова face control правила
„Данас у ICON обично пуштају клаберке у минићима и на високим потпетицама и мушкарце са стомацима, често странце који овде налазе девојке за једну ноћ. Раније сте имали утисак да је то ексклузивни клуб, а сада је последња рупа, нема праве фејсконтроле“, жали се Дијана, модел, а раније менаџер клуба.
Њена другарица Марија, такође модел, каже да је у Русији време строге фејсконтроле одавно прошло.
„Ако хоћеш у клуб мораш бити уредно обучен, пунолетан и трезан. Па и ако вас нека багра на улазу на пусти у клуб, увек постоје друга места“, тврди она.
У другом познатом клубу Gipsy ситуација је другачија, каже Марија и секјурити на улазу пушта модерно обучене младе.
Тамо нема гужве на улазу. Два типа из секјуритија покушавају да објасне Кинезима да могу у клуб само ако купе карте за репера ЛСП који данас наступа. Кинези им тутну неколико новчаница у руке и без проблема (и карата) пролазе.
Алтернатива модерним клубовима
Они који неће ући у Gipsy, могу да пробају да се пробију у популарни код младих Rock-n-roll bar. Фејсконтрола не дозвољава пијаним девојакама да уђу:
„Девојке, пустила бих вас, али боље да другарицу водите кући да се наспава“, каже секјурити на улазу.
Клуб Маяк је један од настаријих у Москви, отворен још 1993. Од самих врата видите како се девојка тетура и пева џез. Неки су већ заспали за столовима. Све подсећа на јефтину свадбу.
Фејсконтролу представљају два избацивача.
„За нас је главно да човек није јако пијан, иначе ми све пуштамо да уђу. Само покажите личну карту“, каже једна од њих.
У том тренутку истрчава келнерица и виче:
„Саша, поново повраћају! Престани да пушташ свакакав шљам!“
„Опа! Ово је за нас. Дођавола ICON и фолирање“, каже моја другарица. Улазимо у клуб, провод је почео!