Израда споменика финансирана је добровољним прилозима локалних становника. Првобитно је споменик био постављен у Александрову 2017. године. Али касније је демонтиран и пребачен у Москву. Донедавно се налазио у Алеји владара, поред седишта Руског војноисторијског друштва. Али, поводом обележавања стогодишњице музеја „Александровски кремљ” одлучено је да се овај споменик врати на првобитно место.
„То је канонски лик цара, који не личи ни на Бориса Годунова, ни на Николаја II или Александра III. То значи да се код мене и у скулптури и у постољу види тај симбол, тај стожер, тај лик цара Ивана”, каже Василиј Селиванов, јавља руска ТВ „Култура”.
Како је после откривања споменика записао лидер руског мото-клуба „Ноћни вукови” Александар Залдастанов, познатији као Хирург, свечаности су присуствовали и гости из Србије.
„Осим руског мученика цара Николаја II, према којем Срби гаје посебно свето поштовање, они веома поштују у првог руског самодршца Ивана Грозног, сматрајући да је он поставио основу српско-руским односима. И то је заиста тако. Иван Грозни није случајно у оквиру својих напора да своје царство етаблира као Трећи Рим и наследника Византије наредио да се састави Илустрована збирка летописа у десет томова (преко 10.000 страница и преко 18.000 минијатура, на којим је радило преко 40 уметника). Збирка је представљала специфичан летопис који говори догађајима од настанка света до времена Ивана Грозног. Значајан део четвртог тома ове збирке, те илустроване историје света, посвећен је оснивачу Српске православне цркве и духовном зачетнику српске државе Светом Сави”, објаснио је Хирург.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
