„Све најбоље долази из увоза” – овај стереотип је почетком 80-их година дубоко укорењен у свести совјетских грађана, каже историчарка Јелена Твердјукова. Производи из земаља социјалистичког блока при пут су се појавиле на рафовима совјетских продавница 50-их година и изазивали су велико одушевљење све до распада СССР-а.
Није се увек радило о квалитету, објашњава Твердјукова. Често чешки или пољски производи нису били ништа бољи од совјетских. Али у „братским” земљама су умели своје производе да учине лепшим: „Споља привлачан, лепо дизајниран страни производ моментално би био распродат.” У условима када је трговина са капиталистичким земљама била сведена на минимум, врхунац луксуза за совјетске потрошаче представљале су ствари из Источне Европе.
Подсетимо се које је то производе (од аутобуса до козметике) Совјетски Савез увозио из земаља социјалистичког блока.
„Шта ће ти сунце ако пушиш 'Шипку'?” – пита Јосиф Бродски у једној од својих најпознатијих песама, у којој позива да се не излази и собе. Ту постоји игра речи: „Сунце”, као и „Шипка”, је марка бугарских цигарета.
Популарност фармерки, које су биле полузабрањени симбол капитализма, била је раширена међу совјетском омладином. Али оригиналне америчке фармерке „Levis” или „Wrangler” нису могли сви да набаве (то је било могуће само код препродаваца или уличних шпекуланата за огроман новац), па су многи морали да се задовоље бугарском варијантом.
Данас ово пиће по укусу пореде са совјетским алкохолом домаће производње (што није увек лоше, али свакако није престижно), али у доба СССР-а било је то елитно пиће.
Понос Мађарске, аутобуси Ikarus, извозили су се у све делове света, али један од највећих купаца био је, наравно, совјетски „старији брат”. Мађарски аутобуси могли су се видети широм СССР-а. Након што је њихово највеће тржиште 1991. године нестало, произвођач Ikarus је банкротирао.
Мађарски скулптор Ерне Рубик осмислио је ову играчку 1974. године, следеће године је пантентирао, и, у принципу, више није морао ни да ради. Неколико година касније његов изум је постао апсолутни хит свуда у свету. Укључујући и СССР.
„Те конзерве биле су мерило укуса и квалитета, а неки су сматрали да је мађарски грашак много укуснији и од свежег грашка из баште”, присећа се један од корисника онлајн блог-платформе „Живой Журнал”. Globus је успешан и данас: тај грашак се и даље може пронаћи у руским продавницама.
Ови порцелански сервиси уопште нису носили назив „Мадона” и у њима није било ничег узвишеног. На њима су приказивани сасвим обични сижеи из грчке митологије. Али у СССР-у људи су ипак навикли да их тако зову, а присуство квалитетног порцелана у кући указивало је на невероватно богатство његових власника.
Немачке шиваће машине Veritas биле су сан сваке совјетске жене и јака конкуренција домаћим Сингерицама. Данас се за њих више не могу наћи резервни делови, јер је производња давно угашена, а преостали примерци су раритети из прошле епохе.
Роботрони источнонемачке производње, који су се појавили на почетку ере електронике, корисницима су нудили уређивање текста, једноставан програм за рад са табелама и једнако примитиван по данашњим стандардима систем за управљање базама података. 80-их година овакви компјутери су били чудо технике и користили су се, између осталог, у совјетским институтима и конструкторским бироима.
За совјетске фото-аматере била је то драгоценост, једини страни рефлексни фото-апарати које сте у СССР-у могли да купите легално. „У СССР-у Praktica super tl је била престижан модел фото-апарата за напредне аматере, а и многи професионалци су га са задовољством користили за фотографисање ван студија”, сећа се фотографски аматер С. Андријанов.
Немачка производња се у СССР-у доживљавала као знак квалитета, између осталог, и међу аматерским фотографима. Црно-бели филм ORWO CHROM и филм у боји ORWO COLOR, произведени у фабрици у Волфену, били су скупи и није свако могао да их има.
За совјетске грађане који су навикли да њихова земља прави дивне ракете и космичке бродове, али је ретко способна да направи нешто елегантно и симпатично, минијатурне железнице PIKO, које су се појавиле 60-их, биле су право чудо. Али и скупо задовољство. 70-тих година железничка пруга PIKO коштала је 25 рубаља, док је просечна плата била 100 рубаља.
Народна Република Пољска извозила је у СССР, између осталог, козметику, која се сматрала веома квалитетном…
…и парфем са интригантним називом, који се за пажњу Рускиња борио са домаћом „Црвеном Москвом” и практични недоступним „смртоносним” француским „Шанелом”.
Апсолутно отелотворење шика и луксуза у совјетском свету. Према речима јунакиње филма „Девојка без адресе” из 1957. године: „То је бохемски кристал! Он се не дира, већ се само гледа.” Заиста, коришћење предмета од бохемског стакла у свакодневним приликама сматрало се расипништвом. Требало је само да га гледате и одушевљавате се, не скидајући драгоцену етикету „Бохемија”.
Овакви комплети ормара који покривају читав зид данас изгледају анахроно, али у совјетско доба су били још један атрибут удобног живота. У продаји су били немачки, пољски и југословенски регали, али чешки су били посебно популарни.
Док су на тржишту аутобуса доминирали мађарски „Икаруси”, увозни трамваји у СССР-у били су претежно из чешке фабрике Tatra. Понеки овакав трамвај може се и данас срести у руској унутрашњости, док су у Москву углавном расходовани.
„У доба када сте јапанске и европске мотоцикле могли да видите само на сликама, црвена Jawa је за совјетске љубитеље мотоциклизма била корак до савршенства”, пише лист „Авто-Ревю”. И заиста је било тако. Harley Davidson и Kawasaki нису били доступни, док је чехословачка Jawa била сасвим приступачна.
Људи су били спремни да сатима стоје у редовима за обућу овог бренда. Куповали су папуче, чизме и патике. Уосталом, то се односи и на остале производе из ове категорије. Није било довољно увозног „луксуза” за све, па чим би се ова роба појавила у продавници, почињала је права навала.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
