Ако сте одрасли у руској традицији и повремено одлазили у цркву, чак и само у детињству, постоји једна ствар која ће вас изненадити када први пут уђете у протестантску или католичку цркву: жене у њима иду непокривене главе.
Према руској традицији то је незамисливо. Наравно, нико неће избацити гологлаву жену из цркве, али она ће вероватно наићи на неодобравање и нему осуду, посебно од стране локалних бабушки (у руским црквама увек ће се наћи неколико строгих бабушки). Разлог је једноставан: у руској православној цркви жена треба да покрива главу. Зашто је тако?
Извори
Сергеj Бобиљов/ТАСС
Историјски, покривање главе код жена има дугу традицију. У Првој посланици Коринћанима апостол Павле каже: „И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно исто као и ошишана.” А у првом веку ошишана жена је била за осуду.
Руски теолог Сергеј Худијев тумачи Павлове речи: „У античкој култури се сматрало да је коса најживописнији елемент женске лепоте и покривање косе је показивало смерност. Грчке хетере (куртизане) ишле су гологлаве, док су удате жене покривале главу, показујући своју верност мужу.” Тако је, уз помоћ Павлових речи, традиција очувана: скромна жена (односно верна хришћанка) треба да покрива главу.
Komsomolskaya Pravda/Global Look Press
Данас ова традиција још опстаје у Руској православној цркви, мада је успостављена пре 20 векова. Како је патријарх Кирил, поглавар Руске православне цркве, недавно рекао у интервјуу: „Зашто су нам у цркви потребне мараме? Зато што људи док су у цркви треба да мисле на молитву. Када лепа жена уђе у цркву (са откривеном косом) то природно привлачи пажњу и скреће мисли са свете литургије.”
Алтернативни приступ
У бројним хришћанским црквама широм света одлучено је да се женама дозволи да гологлаве улазе у цркву. Чак и Римска католичка црква, умногоме конзервативна, дозволила је то за време Другог ватиканског концила 1962-1965. Данас руски католички свештеник Кирил Горбунов каже: „Покривање главе код жена потпуно је изгубило смисао у савременој култури.” Па ипак, источноевропски хришћани са разлогом се називају православни: они не желе да се одрекну традиција из раног хришћанства.