Веровање у Деда Мраза је везано за доба безбрижног детињства. Тада се верује без сумње и граница, не примећујући очигледне нелогичности. Олег (27) се сећа да са пет година уопште није повезивао долазак Деда Мраза с тим што је тата негде изненада изашао, а Георгиј (35) није ни слутио да његова писма за Деда Мраза избачена кроз прозор напољу преузима мама која би баш у том тренутку излазила из куће.
Али временом вера у Деда Мраза бива поколебана. Обично се то дешава овако: „Села сам у заседу да чекам кад ће Деда Мраз доћи (бринула сам се јер смо живели у приземљу и на прозорима, како то бива, имали решетке)”, каже Александра (32). „На крају сам дочекала родитеље који су ужурбано стављали поклоне под јелку.”
Али има још занимљивијих прича: „За једну од првих Нових година коју памтим тата се прерушио у Деда Мраза. Тада сам имао пет година и ништа нисам приметио”, каже Олег (27). „Али неколико година касније, као у холивудском флешбеку, сетио сам се тог празника и схватио да је све превара, да Деда Мраз не постоји, да се то тата прерушио. Све сам то докучио по овоме: за новогодишње јутро мама ми је направила специјалан костим који се звао 'Тајанствена личност' : цилиндар од картона, црни плашт и карирани прслук. А чим је Деда Мраз ушао, одмах ми се обратио магловито познатим гласом: Ооо, а ево је и тајанствена личност! Као петогодишњак само сам се одушевио колико је старац проницљив, а неколико година касније сам схватио да су ме преварили. Отишао сам код тате и тражио да ми каже истину, а он је све признао.”
Нека деца и сама учествују у новогодишњим кућним представама као Деда Мраз или Снегурочка, тако да схватају механизам празника. Глеб (33) каже да су га са пет година „прерушили у Деда Мраза како би честитао баки из комшилука, после чега му је све било јасно”.
Према вери у Деда Мраза родитељи се односе са различитим степеном одговорности. За неке је чување легенде „питање части”, чак и када од проницљиве деце више ништа не може да се сакрије. „Неколико сати око поноћи ја сам постајала најсумњичавија особа у породици, покушавајући да докучим како се Деда Мраз провлачи кроз прозорчић” – каже Катја (25). „Али уместо тога сам видела како родитељи почињу чудно да се понашају, покушавајући да се провуку поред мене у собу са јелком. Када сам све схватила, рекла сам: Немојте се више измотавати, све знам! Али родитељи су упорно настављали да тврде да је то све урадио Деда Мраз и да је то просто некакво чудо.”
У неким случајевима родитељи просто избегавају прерушавање и тајне. Али тада деци у помоћ долази старија генерација! Василију су новогодишње поклоне доносили родитељи и он је то знао. Али недостатак чаролије компензовала је бака, која је измислила Чаробни Фрижидер. „Она је код куће имала фрижидер у чијој фиоци ме је уочи Нове године чекало писмо од Деда Мраза, док би се поклон у своје време појавио у прегради за воће”, каже Василије (31). Са шест година он је схватио да фрижидер, наравно, није чаробан, али и то је бака предвидела. „Уз последњи поклон који сам пронашао у фрижидеру добио сам и дирљиво писмо о томе да је фрижидер већ стар и да чаролије више нема.”
Нажалост, савремено слављење Нове године у свим градовим света је везано за појављивање великог броја свакаквих Деда Мразова. Има их тако много да је чак и детету тешко да поверује у јединственост Деда Мраза. Марија (34) се сећа како ју је четворогодишња ћерка питала: „Мама, а јел Деда Мраз занимање?”
А када и како сте ви престали да верујете у Деда Мраза? Или можда и нисте?
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
