24 године, администраторка у фитнес клубу, Апатити
Девет ујутро а на улици је још увек мрак. Појела сам сендвич, облачим чизме, јакну и идем на посао. Чистачи су синоћ били активни али преко ноћи је поново све затрпано снегом. Ту и тамо специјална техника чисти снег. Опасне по живот леденице висе са кровова старих петоспратних зграда и држим се даље од свих фасада.
Жељних важбања нема пуно, то су последице црног петка, али и смена ми се завршава рано. Средином дана поједем ћуфту са салатом. Излазим с посла и видим да је на улици још увек мрак. Онда се тек сетим да је почела поларна ноћ. Страшно ми се спава и имам утисак да сам протраћила дан.
У Апатитију има три места где се окупљају млади: медицински колеџ, пушионица наргилa и фитнес клуб у ком радим. Хтео - не хтео, али спорт и наргиле су ти главни хоби поред посла. И све ти то помаже да пребродиш депресију кад једини извор светлости постаје сијалица, улични фењер. Свој спортски део дана сам већ обавила, остаје ми наргиле.
Кући се враћам касно. Иводим у шетњу моју куцу Бубу. За разлику од мене она воли зиму и урања у најдубљи снег. Ја гледам своје трагове на снегу и помишљам да ми се живот овде ипак допада.
21 година, ретушер дечјих фотографија, Москва
Дакле овако, узимате 6 кг јабука, сечете их на колутиће и заврћете тестом. Затим у блату цепате дрва, палите ватру и стављате јабуке у огроман котао. Добијате 10 кг фрителе, италијанске посластице 15-16 века. Половину ћете највероватније бацити, јести са ватре је скоро немогуће.
Претходну ноћ сте изболи прсте покушавајући да од остатка свиле сашијете рукаве за своју хаљину. Хаљина ће вас коштати најмање 300 евра, а сутрадан ће бити упропаштена од блата и зноја док припремата фрителе.
Ујутро ћете стајати на вашару покушавајући да продате нешто што личи на средњовековне новчанике, а дању ћете нагађати колико ће овог пута ваш дечко добити модрица и огреботина у витешкој борби. И немате ни телефон, ни јакну, ни кишобран – све је строго забрањено. Забрањене су и влажне марамице. Цигаре су забрањене! Да будем искрена, једино ту забрану игноришем.
Увече ће вам постати лакше јер почиње пир који сте сами припремили. А на крају плес и медовина. Неко ће већ донети пиво и вино.
Средином ноћи, мокра, каљава, знојава и уморна враћам се кући. Остаје ми још снаге само да се истуширам. Али ако се од детињства бавите историјском реконструкцијом, живите само за такве фестивале.
Иначе, живот је досадан. Улепшавам дечје фотографије. Недавно сам се посвађала с дечком, спавала сам код другарице, покушала да напишем реферат (већином сам беспосличила). Живот као и сваки други.
28 година, инжењер у државном предузећу, Москва
Једина моја особина је та да мрзим свој посао. Радим све да нађем други посао, и тражим га током радног времена. Одлазак на посао је за мене мучење. Кашњење ми је као гутљај свежег ваздуха. Верујем да ће ме разумети свако ко не воли свој посао.
Данас ме је пробудила шефица. Хтела је да зна кад ћу доћи на посао. Обрадовао сам се кад сам схватио да касним већ сат и по. Затим сам дубоко удахнуо и спремио се за десет минута. Изашао сам на улицу и оборио ме је најхладнији ветар ове зиме. Одмах сам добио жељу да се вратим кући. Шта сам радио на послу... мрзи ме да причам.
Одлучио сам да одем с посла сат времена раније. Планирао сам да идем у теретану, али ме мрзело. Вечерао сам и до касно гледао Скорсезеовог „Ирца“, грицкао кикирики и пио пиво и пушио наргиле. Филм није лош, али зар баш мора да траје 3,5 сата? Ја бих скинуо сат и по. Око један после поноћи сам легао да спавам „у нади“ да ћу сутра устати на време.
22 године, стендап комичар, Москва
План ми је овакав: ако ми дође да муцам (а повремено ми дође), испричаћу шалу да сам у војсци био везиста, и имао девојку која такође муца. То ће бити смешно. Написао сам неколико шала на ту тему, увежбао и чак дошао до другог круга једног стендап такмичења. Показивали су ме на телевизији, можда су ме милиони видели. Па и овај наступ у Одинцову (26 км од Москве) ћу сигурно успети да пребродим. Мислио сам тако док нисам изашао на сцену.
Не више од петнаест људи у публици. Седе и пуше наргиле. Почињем:
„Ти си дакле везиста, али не знаш да ли те апарат зеза, или с тобом нешто није у реду...“
Сви прате погледом момка који распирује жар у наргилама и нико ме не слуша...
„Јачи сам од наргила, доказаћу“, бусам се у груди, али неко зове келнера и гласно наручује храну.
За наступ сам зарадио 15 евра. Отишао сам код девојке и пунио јој уши својим неуспехом до четири ујутро. Успут сам јео шпагете. Пре него сам заспао одлучио сам да ми треба још један већи ТВ пројекат и онда ћу моћи да подигнем цену за наступ. Пробудио сам се око подне и одмах се ухватио за цигарету. Лоша навика! Једном ћу сигурно оставити цигаре, надам се да ће то бити пре него постанем славан.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
