Није важно где сте рођени, које боје вам је кожа или у шта верујете. Ако сте дошли у Сибир и ту остали, ви сте Сибирац. Сваки Сибирац верује у то, јер зна да живот у њиховом крају није мед и млеко. Тешко је и није за сваког. Они сматрају да само људи са челичном вољом могу ту да живе и у томе уживају. У Сибиру не можете остати „вечити дођош”, као, на пример, у Москви. Тамошњи становници ће врло брзо заборавити одакле сте и прихватиће вас као најрођенијег. Простора има пуно, а расправа мало, јер људи већином и немају око чега да се свађају.
Сибирци не сматрају да је ношење бунде или шубаре од правог крзна одраз некултуре или лошег укуса. Најзад, топлије од тога не бива! Када стигне ледена зима, етичке дилеме лете кроз прозор!
Када је време у Сибиру сувише хладно чак и за Сибир (на пример, -35°C), школе не раде. А то се може догодити неколико пута током зиме. Да ли деца то време проводе у кући умотана у ћебад? Наравно да не! Она су напољу, ваљају се по снегу, санкају и грудвају. За многу сибирску децу екстремно ниске температуре су неочекивани распуст, односно време радости!
Пељмени богато преливени хреновином (љутим сосом од рена, парадајза и белог лука) – то је несумњиво омиљено сибирско јело.
Ако сте икад слушали разговор између два Сибирца из различитих делова Сибира, сигурно сте приметили да су најпре желели да сазнају код кога је хладније. Победник у овој игри је онај ко се може похвалити нижом температуру и уопште лошијим временским условима. Када Сибирци не знају шта да кажу, увек могу да прокоментаришу време.
Сигурно сте досад већ чули за уврежену руску навику грицкања сунцокретових семенки? Ова зависност је одавно освојила Русију и у њој су сви једнаки: и у граду и на селу, и у центру и на периферији сви грицкају семенке. Али не Сибирци! Од детињства су навикли на другу разоноду: пињоле. Нико боље од Сибирца не уме да их подели на две савршене половине.
У Сибиру нема ничег горег од сићушних комараца и мушица које сисају крв и „прождиру” живе људе чим се лети раскомоте. За неколико секунди које проведете у њиховом друштву гарантовано остајете без пар литара крви!
Удаљеност од централне Русије (и Москве) узима свој данак. Сибирци сматрају да се по менталитету разликују од других региона Русије. И ретко напуштају Сибир (јер је превише скупо). Ако се на то и одлуче, после шесточасовног лета не могу да се помире са чињеницом да се око њих и даље говори исти руски језик! Каква је то магија!?
За време Другог светског рата сибирска дивизија је имала посебну репутацију: сматрало се да су ти војници најчвршћи. А овај имиџ се негује и данас. Сибирци сматрају да су од свих Руса они најжилавији.
Многи Сибирци подсвесно још увек памте совјетске логоре и царске прогоне, па радо живе не привлачећи сувише пажње. Сибирцима је заправо драго што је врховна власт од њих тако далеко, што значи да имају мање шансе да настрадају. Значајне вести из Сибира ретко стижу до престонице, јер у Сибиру обично нема значајних вести.
Сибир је огроман, а његове географске границе су једна од тема (наравно, после временских услова) коју Сибирци не заобилазе. Да ли је Омск део правог Сибира? А шта је са онима који живе поред реке Об, да ли су они Сибирци? Свако ко НЕ живи у Сибиру, има једноставан одговор (и то је у оба случаја „да”), али сами Сибирци никако да се по том питању сложе.
Сибирци имају посебан однос према природи, јер природа је оно најлепше и највредније што Сибир поседује. Док већина сибирских градова нема чиме да се похвали, јер су обично сувише сиви и препуни индустрије, природа у Сибиру оставља људе без даха. Ако се Сибирац пресели негде ближе Москви, највероватније ће га мучити управо носталгија за природом, и можда га једном вратити кући.
Огромно пусто место на мапи? Медведи шетају улицама и башкаре се по становима као љубимци (уместо домаћих мачака)? Ако сте Сибирац, обожаваћете овакве сумануте приче. И вероватно нећете ни покушати некога да разуверите. Ако вам још неко исприча нову бесмислицу о животу у Сибиру, вероватно ћете се само укључити у причу и учините је још невероватнијом. Тако раде Сибирци!
У Сибиру чак и мачке зими спавају под јорганом. Ако не научите да видите све оно позитивно у сибирском животу, могли бисте да поклекнете под налетима депресије и да се никад не опоравите. Зато, ако живите у Сибиру, тражите лепе стране живота. А ово је једна од њих: Док не стигнете кући из продавнице, пиво које сте купили већ се охладило, а сладолед вам се није истопио!
А ко ће ако неће Сибирци? За њих Бајкалско језеро није само најдубље на свету са највећим залихама слатке воде, оно је за њих нешто најдраже, нешто најближе срцу. Каже се да када неко ко се недавно доселио у Сибир почне да брани Бајкалско језеро, аутоматски постаје Сибирац. Вероватно због силне љубави, Сибирци ово језеро називају морем!
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
