Како се у Русији праве кочије и друга старинска превозна средства

Једна од најпознатијих радионица за израду кочија и старинских превозних средстава у Русији зове се „Кочије и саонице Михаила Казјонкина“. Налази се у Московској области, у селу Грјаз (на руском „грязь“ значи „блато“).

„Све кочије се праве ручно. Прави их екипа коју чине четири мајстора. Гума за точкове, тканине и челик за кочије се купују засебно, у већим количинама“, објашњава нам власница радионице Јелена Дјатлова док отвара врата мањег хангара.

Овај младић управо уобличава конструкцију кочија која се затим облаже дрветом, металом или пластиком – по жељи купца.

После тога се у радионици варе „ребра“, тј. бочни делови кочије. Они обезбеђују равнотежу у вожњи.

Следећи корак је заваривање осовина. Узгред, на фотографији су точкови кочија које су коришћене за снимање историјске драме „Борис Годунов“ (2018).

Ова гомила исечених бреза су будуће руде у које се упрежу коњи. Оне се праве по неколико година, каже Дјатлова. Праве се од осушене брезовине, а она се суши најмање четири године.

Када су готови сви делови кочија, укључујући и седишта, склапају се и пребацују у посебну комору за фарбање помоћу спреја. Боју бира купац. Најчешће се бира боја дрвета, да кочије изгледају „старински“.

После тога се седишта постављају природном или вештачком кожом и пришивају се капуљаче које могу да заштите путнике од кише или снега. Кочија по наруџбини може бити украшена дуборезом или рељефима.

У последње време људи све чешће наручују ниске широке саонице, прича Дјатлова. Али њих је још теже направити. Радионица откупљује право на сечење храста, он се затим суши две године, после чега се храстовина кува и савија специјалном стегом док не добије потребан облик.

Кочије и саонице се наручују за свадбе, одмаралишта или снимање историјских филмова. Почетна цена обичних кочија је 70.000 рубаља (1.134 долара), а саоница 20.000 рубаља (324 долара). Фирма годишње прода преко 60 саоница и кочија.

Савремена ретро превозна средства су шира од аутентичних историјских модела јер су данас људи у просеку виши растом, објашњава Дјатлова.

„Данас у кочије могу да седну само кочијаш и један путник позади. А сећамо се како су раније даме седеле у раскошним сукњама и кринолинама, а кочијаши у огромним кожусима. Људи су данас виши и крупнији и зато кочије прилагођавамо савременим параметрима“, прича она.

Кочије и саонице најчешће купују власници скупих вила и двораца, прича Дјатлова. Наши клијенти су најчешће људи који живе у Рубљовци, насељу које се налази близу Грјаза а третира се као стециште најбогатијих људи у Русији.

„Постоји врста спорта као што је вожња са посадом. Сматра се да је модерно управљати кочијама и коњима, то је нешто попут јувелирске уметности. Осим тога, кочија може да кошта и 20 милиона рубаља, ако се обложи скупоценим материјалом и златним украсима. Имали смо такву наруџбину. То је као кад неко вози Бентли, само још занимљивије“, каже Дјатлова.