Како се Руси боре против депресије у малим градовима

Алексеj Малгавко/Sputnik
Како да се радујете животу, када вам се непрестано плаче и спава, а свуда уоколо расуло, мрак и хладноћа?

Сваког јутра, од октобра до маја, Дмитриј излази из сиве шестоспратне зграде у којој живи и пробијајући се кроз сметове стиже до аутомобила. Седа у кола и осећа колико се током ноћи унутра накупило хладноће. Кроз стакла се ништа не види јер напољу пада снег. А не би ни имало богзна шта да се види, јер још увек се није разданило.

Дмитриј размишља да и када се врати с посла такође неће бити сунца, а неће га видети ни наредних неколико месеци.

Доста, доста, доста виче он, ударајући рукама по волану. Наравно, да га нико не чује, једино ветар подиже снег у још један ковитлац.

Тако двадесетшестогодишњи припадник Ратне морнарице из Мурманска свакодневно покушава да изађе на крај са депресијом коју изазива поларна ноћ. Дмитриј није усамљени случај, по речима генералног директора Психијатријског центра Владимир Петровић Српски у Москви, Зураба Кекелидзеа, који наводи податке из 2017. године, осам милиона руских грађана или 5,5 одсто становништва, патило је од депресије. Притом, како се наводи у статистичком годишњаку Министарства здравља за 2018. годину психиопатолошке појаве чешће су код житеља на крајњем северу земље. 

Адреналин, ћутање и слаткиши

„Ја сам заправо из Вороњежа, а у Мурманск сам дошао 2012. године због службе, заједно са женом. Ем је удаљен 2500 километара од куће, ем су такви временски услови. Прво осећање када сам то схватио било је разочарање“, сећа се Дмитриј свог сусрета са крајњим севером.

По његовим речима дани су брзо пролазили, али прилично рутински.

Кад изађеш са посла напољу је већ мркли мрак, и мрзи те да одеш до продавнице. А треба још са ћерком да се забавиш, мада стандардних дечјих паркића ту заправо и нема, каже он.

Није ствар само у великој хладноћи, уверен је Дмитриј. Депресију једнако изазивају и слабо развијена инфраструктура, мале плате и скупи прехрамбени производи.

Плате обичних житеља Мурманска у коме су станарине високе не прелазе 28 хиљада рубаља (442,8 долара). И још нешто, иако се риба овде лови, град је лучки, у продавницама она кошта исто као и у Москви, чуди се Дмитриј.

Пре годину дана купио је кола са погоном на задњим точковима (Toyota Mark2), и сада учи да дрифтује. „Испуни ме адреналин у тренутку, а расположење се нагло поправља“, признаје овај становник Мурманска. 

Међутим, по његовим речима, у тим условима депресију, ипак, није могуће савладати. Зато он намерава да одради још неколико месеци по уговору и потом се врати у Вороњеж.

Двадесетдеветогодишња Кристина, пословођа из суседног града Апатита, у време поларних ноћи пати од честих промене расположења и константне неиспаваности.

„Ујутру ми се понекад не устаје из кревета. Понекад спавам на послу, а у борби против апатије попијем повремено енергетске напитке. Ту су и слаткиши. Ако не поједем нешто слатко бар једном дневно, лоше се осећам“, каже Кристина.  

По речима Јевгенија, двадесетосмогодишњег бравара из Нориљска, једног од најхаладнијих градова у Русији, али и најзагађенијих у свету, у коме се експлоатишу платина, злато, сребро, никл и бакар, многи становници спас од депресије проналазе у алкохолу. Овај младић који пати од напада беса, међутим, радије бира просто да ништа не говори.

„У принципу од депресије покушавамо да побегнемо тешким радом. Међутим, данас ми ни то није помогло, у тренутку ми се добро расположење претворило у бес“, пожалио се Јевгениј.

У таквим случајевима Јевгениј покушава да скрене мисли на пријатна размишљања, рецимо,  о путовањима у топлије крајеве. Он не жели да оптерећује породицу својом потиштеношћу када се врати с посла кући, па зато ни с ким не разговара и одмах одлази на спавање.

Можете да наћете и неки хоби, то одвлачи пажњу. Да не бих размишљао о хладноћи још као дечак уписао сам се на фолклор, и играо пуних 11 година, открива Јевгениј.

Више светлости и групни тренинзи

Развоју депресије пре свега погодује недостатак светлости, тврди психолог Олга Вале. Међутим, депресија у јесењем и зимском периоду није карактеристична само за живот у мањим градовима него и метрополама, а загађење „светлошћу“ и „буком“ погоршава стање.

„Наш мозак на најбољи могући начин одмара се управо у потпуној тишини и мраку, када из спољашњег света долази минимум стимуланса. Становницима метропола тај луксуз фактички је недоступан“, објашњава она.

„Неквалитетан, плитак сан, поремећај спавања и режима одмора неизбежно доводи до смањења имунитета и помањкања снаге, бар као и поларна ноћ“.  

Ако знамо да Русима да не придају нарочити значај првим знацима депресије, може се рећи да то само погоршава ситуацију. „За Русе лоше расположење није повод за забринутост. Људи мисле кад нема физичког бола проћи ће само од себе“, објашњава Вале.

У борби против лошег расположења у време поларне ноћи помаже конзумирање топлих јела, топла одећа и довољно сна. Може се купити и лампа-будилник која симулира излазак сунца, саветује психолог. Ако и даље нема побољшања, најбоље је за помоћ се обратити психологу или неурологу.

У граду Нориљску локални омладински центар организовао је групне тренинге у борби против сезонске депресије, закључно са 2017. годином. У Мурманску се сваке године одржавају такви тренинзи.

У овом граду се, такође, пред појаву поларних ноћи инсталирају светлосне конструкције које треба да надоместе недостатак светла.  

Новинар портала Russia Beyond послао је администрацији Нориљска и министарству здравља Мурманске области питања, интересујући се за број људи који пате од сезонске депресије и како се против болести боре. 

Депресија није карактеристична само за север

Александру, ученицу једанаестог разреда, на путу до куће поново је почело да гребе у грлу. То се догађа увек када локални комбинат испушта штетне гасове. Она се већ навикла и не намерава да оде код лекара, верујући да је то бесмислено. Када се врати из школе углавном ништа не ради, најчешће лежи и гледа у плафон.

Дворишта, као и свуда другде, неколико школа и вртића, комбинат. Две цркве и једна капела. Људи су овде једноставни, нису покварени, само су уморни. А где људи нису уморни, пита се Александра говорећи о Карабашу, свом родном граду у Чељабисној области у коме живи једанаест хиљада људи.

Према подацима руске организације цивилног друштва Зелена патрола ова регија сваке године нађе се на списку најзагађенијих подручја у Русији. „Красе је црне планине са спаљеним растињем, риђи потоци и црвена земља. А све то због локалног комбината који прерађује бакарну руду, емитујући огромну количину штетних гасова.

Потиштеност код Александре, како тврди, подстиче депресивно сиво време. Спас налази једино у црквеним богослуђењима, али и планинама, шумама и језерима удаљеним неколико километара од града.

Богослужења помажу успостављању духовне равнотеже. На пејзаже чаробне лепоте наићи ћете ако одете ван града и депресија ће нетрагом нестати. Тада вам се, једноставно, живи, открива Александра.

Двадесетогодишњи Максим, такође из Карабаша, елеткромонтер по занимању, не сматра да пати од депресије, већ би то пре назвао меланхолијом. Последњи пут ово осећање обузело га је пре неколико месеци. Оно може трајати, како је рекао, од неколико месеци до годину дана.

Код мене се меланхолија манифестује у виду потпуног одсуства било каквих емоција и жеље да се заврши са животом, док се целокупно моје слободно време своди на слушање музике, открива Максим своје расположење последњих месеци.

Убеђен је да потиштеност изазива „животни процес и ситуација у свету“. Не зна тачно како да одговори на питање „како се против тога бори“.

„Како се може борити против самог себе? И зашто се борити? Ми не преживљавамо, ми живимо у пуној мери. Као и у другим градовима у унутрашњости Русије“, закључио је Максим.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“