Како у Русији функционише друмски саобраћај преко залеђених река?

Становници Салехарда и Лабитнанге непрекидно циркулишу између ова два места: у Салехарду се налазе аеродром, биоскоп и ноћни клуб, а у Лабитнанги је железничка станица, док су прехрамбени производи знатно јефтинији. Ова два града на Јамалском полуострву дели река Об, раздаљина међу њима је готово незнатна, рекло би се. Али за тамошње становнике прелазак преко реке је прави доживљај, јер нема моста. Лети преко реке возе обични трајекти, а зими се ту отвара нови пут преко леда. Овакви путеви могу се видети практично у свим северним регионима Русије, од Архангељске области па до Јакутије.

Салехард

Георги Шпикалов/TASS

Како се путеви „заливају”

Пут преко леда или „зимњик” није само устаљени прелаз преко воде. То је систем саобраћајних трака са одређеним растојањем међу њима и са саобраћајним правилима: по леду се мора поштовати ограничење брзине од 40 километара на час. Обично je путарској служби потребно око две-три недеље од формирања ледене коре за припрему леденог моста. То је време потребно како би се образовао лед толике дебљине да по њему могу да се крећу аутомобили.

Овако изгледа ледени прелаз у децембру 

По читавој дужини леденог прелаза постављају се даске које се затим заливају водом ради чврстине. Овај процес се назива „домрзавање”. То изгледа овако: на неколико места се буше отвори у леду и пумпом се из њих извлачи вода како би се разлила преко леда и дасака. Затим се вода поравнава помоћу трактора или ручно како би се равномерно заледила. Тек након тога постављају се саобраћајни знаци и осветљење (али светла нема свуда, јер је за то потребно вући електрични кабал са обале).

Пут између Салехарда и Лабитнанге

Олга Стиник

Када је лед дебљи од 20 центиметара, река се може без бојазни прелазити пешке, када је преко 38 центиметара пуштају се путнички аутомобили преко леда, а када лед достигне пола метра, пут је отворен и за камионе. Максимална тежина возила на таквом прелазу је 30 тона.

На прелазу у Салехарду налазе се три траке широке по 30 метара и дуге 1.700 метара. Из Салехарда иде једна трака за сва возила, а из Лабитнанге две: једна за путничка возила, а друга за камионе који развозе робу са железничке станице.

Пут између Салехарда и Лабитнанге

Олга Стиник

„Прелазак леденим путем траје само 15 минута”, каже тамошња становница Татјана Мохнова. „Зими уопште није страшно. То је потпуно уређен пут са саобраћајним знацима, саобраћајном патролом, постоје и камере, а сада се може пратити и стање пута онлајн од куће.”

Радници непрекидно прате дебљину леда и према потреби га поново „домрзавају” све док не почне пролећно отапање.

Најстрашније је прелазно доба 

А кад почне топљење леда или када лед више није тако чврст, прелаз постаје знатно ризичније место. Татјана се присећа како је једном користила ледени прелаз дан пре његовог затварања и каква је све узбуђења тада доживела. „Требало је да узмем контејнер са стварима из Лабитнанге, јер је прелаз био пред затварањем, а иначе бих морала дуго да чекам. И пронашла сам камион који је пристао да ме превезе”, прича она. „Идемо ми тако, а пут се већ топи, и прозори нам тону у воду, буквално пловимо. Било је страшно, али возач ми је понављао: Шта се бојиш? Ниси ни прва ни последња. Са камионом је све било у реду.”

Генерално, у таквом прелазном периоду преко реке обично иду ховеркрафти. Али они не могу да понесу много ствари, максимално мали кофер. Зато ледени прелаз сви жељно очекују.

Ховеркрафт "Пума" припремају за превоз путника из луке Благовешченска у Кину

Jeвгениj Jeпанчинцев/TASS

„Док још нема леда, све продавнице у Салехарду се труде да набаве што више производа који могу дуго да стоје. Нема млечних производа, на рафовима остају макароне и конзервисано месо. А када се појаве млечни производи, онда знамо да је прорадио лед”, каже Татјана.

Ето, на пример, мали прелаз на реци Северна Двина. Већ је почео да пуца лед и за аутомобиле је пут затворен, чамаца такође још нема, али људи некако морају да пређу на другу страну: и крећу пешице.

Мада се често дешава да и возачи аутомобила игноришу упозорења служби и на свој ризик користе такве прелазе. На крају им се може десити да им ауто остане на дну реке.

Пролеће на Северној Двини, или како се људи враћају кући

PlintuZz/pikabu.ru

„У прелазној сезони из Јакутска се не може превести никаква роба, сва она се гомила на десној обали, на железничкој станици Нижњи Бестјах”, објашњава становник града Никита Тананајев. „Никада нисам ишао после затварања прелаза, али неки људи то не поштују и тада долази до проблема. Често возачима потону камиони и они траже од локалаца да им помогну да их пронађу. На дну је досад остало много контејнера.”

А како би било да се подигне мост? Још крајем 40-их, почетком 50-их на полуострву и у Јакутији су заиста покушавали да саграде неколико мостова. Руководство земље је планирало да реализује пројекат Трансполарне магистрале од Салехарда до Игарке (око 1.300 километара практично дуж поларника преко мочварног терена). На крају су успели да ураде неколико деоница које је требало повезати мостовима преко река, али ту су се појавили проблеми. Испоставило се да је таква градња превише скупа и компликована.

Ледени прелаз "Хатаси - Павловск" преко реке Лена

Министарство за ванредне ситуације за Републику Саху (Jакутиа)

Можда ћете се запитати у чему је проблем? Река Об не изгледа превише широко, само пар километара. Међутим, испоставља се да су северне реке веома хировите. Као прво, много воле да мењају корито и за неколико година мост би се могао наћи на једној страни реке. Као друго, оне имају захтевно „клизно” дно, па треба изабрати право место на којем за време отапања лед не би оштетио носаче моста. Као треће, све су то области вечитог леда, односно смрзнутог тла, па када лети тло постане мекше, може се десити да мост просто отплови некуд.

И у Јакутску људи одавно прижељкују мост, мада је изградња тамо још сложенија: река Лена је широка око 3 километра, а заједно са прилазним путевима мост би требало да буде око 10 километара. То је компликовано и скупо. „Осим тога, ми често имамо ледене застоје, када се на пролеће ниво воде подигне, лед се ломи, на окукама се гомила и задржава ток реке, па долази често до поплава”, објашњава Никита Тананајев.

Па ипак, власти обећавају да ће у року од пет година подићи мостове у Салехарду, Јакутску и у још неким великим северним градовима. Пројекти су већ одобрени.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!