Овај гонич ирваса је чудом преживео после 18 ледених дана у руској тундри

Младић у дебелој зимској одећи среће се са рођацима први пут од почетка 2020. године. Уздише, пали цигарету и увлачи дим. Ни са једне стране нема прекомерног излива емоција.

„Медицинска сестра ти је рекла да одеш у болницу”, каже глас иза камере.

„Да, прво ћу се истуширати”, одговара равнодушно човек.

Током протеклих 18 дана он се борио за голи живот у леденој тундри.

Нестао 16. децембра локална служба за хитне случајеве примила је пријаву о несталој особи. Гонич ирваса Анатолиј Сери кренуо је послом до базе 40 километара удаљене од његовог села Амгуема на Чукотки на Далеком истоку Русије.

Сери је имао моторне санке, пса и сателитски телефон. Пре него што се истрошила батерија на телефону, успео је да јави породици да се изгубио у тундри.

Тундра је заједница биљака и животиња у којој због кратког вегетативног периода и ниских температура не расте дрвеће. Зими се човек лако може изгубити на овакво суровом терену, јер је потпуно монотон и има мали број места која могу послужити као оријентир. Осим тога, приближавала се мећава.  

Слика екрана / ИА Чукотка/youtube.com

Шеф градске управе Роман Коришко одржао је хитан састанак за планирање потраге и акције спасавања. Две групе од 11 моторних санки кренуле су у потрагу за Серим.

Четвртог дана потрази су се прикључила два багија за мочварне терене, али све је било узалуд.

Рибарска колиба

Око 200 километара од свог одредишта на путу који је требало да пређе како би стигао до суседног села Риркајпија Сери је коначно наишао на малу оронулу рибарску колибу подигнуту на залеђеној реци.  

Човеку који је провео дане изгубљен у залеђеној тундри без адекватне количине хране и воде, осим у облику снега, напуштена рибарска колиба је пружила мало утехе.

Getty Images

„Сателитски телефон му није функционисао и није имао GPS уређај. Најпре је само чекао помоћ. Онда је покушао да пронађе пут, али је кренуо у погрешном правцу. Када је потрошио гориво, неколико ноћи је спавао у снегу недалеко од возила. Анатолиј је имао малу количину хране коју је успео да распореди на четири дана”, објашњава Јевгенија Малахова, градска службеница упозната са детаљима спасавања.

Када је нестало горива, Сери је за санке привезао пса и кренуо пешице.

Anatoly Strunin/TASS

У трошној рибарској колиби није било резерви хране ни воде, али је изгубљеном човеку она пружила кров над главом и зидове који су га заштитили од мећаве. Али најважније је да је колиба имала малу пећ. Сери је у њој ложио све што је пронашао у колиби како би се загрејао.  

То му је спасло живот, с обзиром да је температура напољу пала на -30 степени Целзијуса.

Повратак кући

Прво је пронађен пас. Он је стрпљиво чекао тамо где га је Сери оставио привезаног за санке. Пас је евакуисан хеликоптером. Убрзо је спасилачки тим пронашао и рибарску колибу и у њој изгладнелог гонича ирваса.

Сви су били шокирани тиме што су лекари, иако је младић изгубио 15 килограма за 18 дана, његово стање оценили као задовољавајуће и дозволили му да одмах иде кући без потребе за хоспитализацијом.

„Добро је, само је изгубио 15 килограма. Али је иначе весео и срећан што је спасен. Биће на боловању неко време”, рекла је Малахова.

На снимку дуго очекиваног повратка заиста се види сталожен човек. Он увлачи дим цигарете, грли жену и каже помало незадовољно: „Нисам јео 15 дана”.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!