1. Руси су жртве стереотипа
Максим Богодвид/Sputnik
Рус који путује по свету је ходајући пример зависника од вотке, биће отпорно на мраз и шпијун хладног рата. Штавише, изазива искрено чуђење што на глави немате шубару украшену српом и чекићем.
„Као Рускињу у Канади стално ме прате шале о вотки, хладном рату и питање да ли шпијунирам“, пише Тамара Митрофанова (22) из Ванкувера.
„Мене моји хрватски рођаци и пријатељи у шали стално зову 'КГБ девојка' и 'руска шпијунка'“, каже наша колегиница Марија Григорјан која стално живи у Загребу.
И најчешће се мисли да је свака руска душа натопљена вотком и да почињемо да шљокамо од раног јутра да би мизерија у којој живимо постала бар мало подношљивија. Жао ми је што морам да вас разочарам, али има Руса који уопште не пију. И има их пуно.
2. Холивуд нас стално демонизује (па и већи део света)
United Artists, 1985
Иван Драго је претио свима вољеном Рокију; Џејмс Бонд је умало постао жртва опасне Рускиње Ксеније Онатоп и њеног претпостављеног, руског генерала; Брус Вилис је јурио руског олигарха Јурија Комарова који тргује опасним оружјем... Списак се никад не завршава.
Руси као да су савршени лоши момци за Холивуд. У сваком случају, филмаџије се не труде да нађу друге.
3. Није лако путовати
Сергей Мамонтов/Sputnik
Држављани Русије могу да посете 126 држава без виза (или да добију визу приликом доласка), док Американци 184 државе! А да не говоримо о томе да Русима треба шенген за посету држава ЕУ.
А шта ћемо са даљинама? Замислите да живите у Иркутску и планирате пут у Париз. То путовање ће потрајати око 20 сати, а Иркутск уопште није најизолованији руски град.
4. Па ипак, где год пођи – Руса сретни
Игорь Кубединов/TASS
Тако некако испада да куд год се упутимо на одмор наиђемо на своје сународнике. Понекад Руси путују у нади да бар неколико дана неће срести ниједног човека који говори руски.
Али Руси воле да путују, а неки се не боје да обрукају своје сународнике и државу различитим пијаним инцидентима, по чему су руски туристи одлично познати у Турској, Египту или Тајланду. Зато се сматра да су Руси као туристи можда најгори народ на свету. Ми, наравно, схватамо да је то претеривање, али и сами бежимо од нама сличних.
5. Осуђени смо да већи део године носимо топлу одећу
Сергей Савостьянов/ТАСС
Тежак зимски капут или јакна преко дебелог џемпера, а испод кошуља, а испод кошуље поткошуља са дугим рукавима – овако се облачи један просечан Рус током зиме, а руска зима је веома дуга.
„Мрзим капе, тешке, гломазне ципеле, мрзим када видим да су сви око мене натрунтани безбојном одећом“, пише Дима Воробјов.
А још страшније изгледају каљаве улице после снега. Ципеле вам трају не више од једне сезоне и осуђени сте да дан проведете у блатњавој обући.
6. Страна роба вас кошта дупло скупље
Евгения Новоженина/Sputnik
Руси воле да пазаре. Прате моду, у тренду су и купују нове „епл“ производе, али преплате их. Ево примера:
Најскупљи последњи модел iPhone 11 Pro 512GB SIM-Free кошта у Америци $1,450, док у Русији 130.000 рубаља (или $2,100)! Што се каже, осети разлику!
За пар патика Nike Air Max 90 у САД ћете платити $120, а у Москви 11.500 рубаља (односно $183).
Али за Русе је најболније питање аутомобила. Range Rover Evoque склопљен у Европи у Америци кошта $43,662. Погодите која му је цена у Русији. Одговор гласи: 3.760.000 рубаља ($60,000). Па да ли је то фер?!
7. Руску класичну књижевност читате још у школи
Юрий Белинский/TASS
Рећи ћете да то и није тако лоше. Али истина је да је то кошмар сваког руског ђака! Да ли заиста мислите да су основци у стању да прате душевне патње и перипетије јунака Достојевског? А када вам кажу да до петка морате прочитати четири тома „Рата и мира“?!
„Људи имају неку чудну жељу да пишу реченице од 300 речи и књиге од 6.000 страница. Лав Толстој је одлична пример. Добро, претерујем, али стиче се такав утисак. Упоредите то са Хемингвејем“, пише Рус Антон Антич.
8. Проповедате фатализам
Komsomolskaya Pravda/Global Look Press
Резултати анкета 2014. године су нас шокирали: 70 одсто Руса не верује у могућност да се у овој земљи човек може обогатити на легалан начин. За Русе је такозвани амерички сан неки нејасан појам. Већина нас не верује у промене набоље.
У дубини душе Руси су фаталисти: ми верујем да је све предодређено и неизбежно. Понекад се понашамо пасивно и незаинтересовано, па посматрач може помислити да смо песимисти. Наравно, истина није тако црна. А кад размислиш боље, шта ако је крај света близу?..