„Живим у Вухану и овде нема никакве зомби апокалипсе“: Шта кажу Руси који су остали у Кини

Питали смо како живе и шта раде Руси у кинеском граду Вухан, жаришту коронавируса, па и у другим регионима Кине. Кинези одлично излазе на крај са епидемијом, кажу они углас.

У Кини је већ преко 20 хиљада људи заражено коронавирусом, а највише их је регистровано у Вухану, граду од 11 милиона становника одакле се вирус и проширио. Први оболели су се појавили управо тамо почетком децембра, а 22. јануара власти Кине су затвориле град. У Вухану тренутно има око 300 Руса и већи део њих није желео да се евакуише. 

Дарја Кузњецова, Вухан: „Војску још нисмо видели“

Живим и студирам у Вухану. Доселила сам се пре годину и по дана. Првих дана карантина могли сте да осетите да су људи узбуђени а сада је боље. У Вухан су послали све снаге, најбоље лекаре, епидемиологе, направили две нове болнице и људи су се смирили. Излазимо на улицу, до продавнице или неким другим пословима. Носимо маске и по могућности наочаре. Након повратка кући дезинфикујемо ствари како су нам саветовали. Јавни саобраћај не ради али раде приватни таксисти.

Када излазимо из стамбене четврти наши чувари проверавају да ли имамо маске. Улицама патролирају службена аута и полиција, а војску још нисмо видели. Улице су пусте али није у реду рећи да је то нека зомби апокалипса. Нико не каже да ситуација није тешка. Обично је Вухан покретан, жив град, али људи све схватају и труде се да не излазе из куће. Верујем да је сто посто веродостојна само она информација коју објављују кинески медији.

Вухан, 30. јануар 2020.

Двапут сам била у болници. Једном да посетим своје познанике лекаре, други пут да однесем заштитне маске. Многим болницама у Вухану требају те маске и ја се трудим да помогнем. Болнице су препуне. 

Валентин Овчињиков, Венџоу (847 км од Вухана): „Ако останем без новца, тражићу га од шефа Кинеза“

Доселио сам се у Кину, у Вухан у септембру прошле године послом. У Венџоу живе моји пријатељи и кренуо сам да их посетим 2. јануара. Већ сам био купио карту кад сам сазнао да у Вухану влада вирус и да има жртава. Било је то 31. децембра. Али ја сам ушао у воз и слободно напустио град.  

Валентин Овчињиков

Провинција у којој се сада налазим је на другом месту по броју оболелих, овде их је већ 829 људи. Венџоу је град са око 8 милиона становника, али улице су сада празне иако кретање није забрањено. Кафићи и ресторани су затворени, на улазу у супермаркет ти измере температуру. Једном је топломер показао да имам 37,7 и уплашио сам се. Измерили су други пут и температура је била нормална, пустили су ме да уђем у продавницу. Ако човек има високу температуру замоле га да иде у најближу болницу. Ако нећеш милом, идеш силом.

У продавницама има свега. Оно што нам фали су маске. Боравак на улици без маске се кажњава. Ја немам маску са филтером, имам само обичну медицинску, а она није добра заштита од инфекције.

Пекинг, фебруар 2020.

Сами Кинези су мирни, панике нема. Неки моји познаници Руси отишли су из Вухана, али многи су остали. Одлазе углавном они који остају без новца. Затворени су у Вухану и не добијају плату јер нико не ради. Ја засад живим од уштеде. Кад потрошим новац тражићу од шефа. Мој шеф Кинез ми саветује да сачекам.

Не верујем да ћу се евакуисати, јер авиони лете само у Москву. Тамо бих морао да проведем у карантину 14 дана, а дом ми је у Владивостоку. Пут од 9000 км од Москве до Владивостока бих морао сам платим.

Олесја, Шенџен (1000 км јужно од Вухана, 30 км од Хонгконга): „Дезинформација има превише“

До 20. јануара нисмо ни чули за коронавирус. Ситуација је постала озбиљна 21. јануара када су нас власти обавестиле СМС порукама. Саветовали су нам да носимо маске и пажљиво перемо руке. 

Првих дана Кинеске нове године нисмо имали довољно поврћа али не због панике, већ зато што за време празника нико не ради и није било нових испорука поврћа.

У апотекама нема редова. Сада је тешко наћи маске, јер су све залихе распродате пре Кинеске нове године кад нам је саопштено да постоји вирус. Затим су дошли празници и производња је стала. Читала сам да су неке фабрике правиле маске за време празника за веће дневнице, али све те маске су послате у Вухан.

У Кини има много Руса који не знају кинески и располажу нетачним информацијама. Те информације нико не проверава и шире се брзо. Једна од најапсурнијих је била да има око 20 милиона заражених.

Вухан

Да ли се бојим? Мало. Живим на југу Кине, далеко од жаришта, али и овде постоји ризик. Многи се враћају после празника из различитих провинција и не знамо ко је заражен а ко није. Али не видим разлог да бежим. Човек мирно може да проживи месец дана код куће. Боље је седети код куће и не шетати се по аеродромима и железничким станицама. 

Јевгениј Цој, Пекинг (1150 км од Вухана): „Авионске карте су ненормално скупе“ 

Радим у Пекингу и ту су ми жена и син. За вирус смо сазнали преко интернета као и већи део света. Забринули смо се тек касније. Ситуација је сада стабилна, панике нема. Сви мирно чекају да се вирус да се повуче. Школе, вртићи и факултети су затворени. На посао такође не идемо, све је затворено, продужили су новогодишње празнике.  

Јевгениј Цој

Желим да кажем да у целини Кинези одлично излазе на крај. Морам то да им признам. Руси у Пекингу не паниче али се боје. Паничари су одавно отишли. Нико нам не брани да путујемо, купујеш карту и летиш. Али авионске карте су постале ненормално скупе.

Не планирамо да бежимо. Ако је суђено да се разболимо и умремо, то ће нам се догодити и у Русији. Што се тиче Руса који кажу „седите у Кини и не ширите заразу“, то су егоисти. Замислите да сте на нашем месту.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“