Зашто ови Руси зими иду само у мајицама?

Приватна архива
Чини се да челичење није главни циљ ових храбрих људи. За неке од њих у питању је психолошки експеримент, док други на тај начин, како кажу, проналазе себе.

Оних који Москвом шетају само у мајицама више уопште није тако мало, како би се у првих мах могло учинити. На њих можете набасати у метроу, али и на путу до оближње продавнице. Неки од тих људи са којима смо разговарали, открили су за наш портал, зашто свакодневно излажу опасности свој организам и какве бенефите им доносе такви експерименти.

Игор Березовски, 24 године, наставник друштвених наука и права

Обожавам експерименте. Септембар 2018. године био је прилично топао, а када је мало захладило запитао сам се шта би се догодило уколико бих и када дођу хладни дани наставио да носим исту ту мацију, па сам то и пробао.

Организам се прилично лако адаптирао на лагано захлађење, тако да се на минус један уопште нисам лоше осећао. Међутим, једанпут сам пробао да изађем напоље на десет степени испод нуле само у мајици...

Мозак ми је буквало урлао „Хладно је, облачи се одмах”. Међутим, најтеже у тој сиутацији је да себе убедиш у то да је заправо хладно напољу, а да твоје тело задржава стандардну температуру.

Људи који су ме сретали мислили су да сам луд. Једна жена ме је чак на улици ухватила за руку и покушала да ми да топлу одећу.

Први пут ходао сам око сат времена, и одлучио да са тим наставим. Увек ми је тек на минус двадесет постајало неугодно, али не у толикој мери да бих морао да облачим брдо џемпера.

Родајан Бондарјук, 29 година, музичар

Са 19 година почео сам да шетам Москвом бос и лако одевен. У то време покушавао сам да нађем себе, био сам престао да пијем, напустио факултет, имао сам проблема са девојком. На пролеће посетио сам на фестивал недалеко од Петербурга, где сам недељу дана ишао бос, а када сам се вратио у град, једноставно престао сам да носим обућу. Људе је интересовало зашто то радим, а ја просто нисам умео да им одговорим. Нисам то чинио из некаквих убеђења, већ једноставно из радозналости. Осим тога импоновала ми је и пажња људи.

Бос сам ишао цело лето и јесен. Зими је наравно било хладније, па сам прву зиму провео бос и у комбинезону од флиса, другу такође бос, али у шалварама од флиса и јакни, док сам трећезиме носио шортс и мајицу.

Већ приликом прве шетње по мразу имао сам позитивне емоције изазване хладноћом, и осетио нешто попут провокације, искушења, да ли с тим могу да наставим или не. Додуше, у почетку сам био у страху, па сам у ранцу носио топлу одећу и обућу. Међутим, за пуних десет година, никада ми није затребала.

Четврте године прешао сам на лаку одећу од природних материјала. Показало се да кожа тада боље дише и лакше се прилагођава променама температуре, тако да хладноћу скоро да не осећаш.

Са таквим шетњама мења се и доживљај стварности. Осећаш да си супериоран, мозак ти ради веома брзо. Истичем и да сам по мразу спавао напољу, понекад нисам јео ни пио, био сам вегетаријанац, и редовно се купао у отворима у леду. Много тога више не радим, иако и даље обожавам да ходам бос и лако одевен. Највероватније да од тога никада нећу одустати.

Артур Шугуров, 35 година, уметник аниматор

Још у школским данима искусио сам како је када си напољу бос и без горњих делова одеће. Волео сам да истрчим на пет минута да се фотографишем, како би се показао пред друговима. Непосредно после тога добио сам упалу плућа и све до 25. године топло се облачио, понекад у томе чак и претерујући. Али са здрављем нисам бивао ништа боље. Често сам боловао, астма, бронхитис, алергија, синуситис, упала плућа....

У једном тренутку одлучио сам да се очеличим. Пет година туширао сам се наизменично топлом и хладном водом, међутим то ми није било довољно. 2015. године одлучио сам да пробам нешто екстремније. Почео сам полако да смањујем слојеве одеће, прво сам ишао у јакни и џемперу, а затим јакну заменио лаком ветровком, да бих на крају по граду ишао само у џемперу. Држао сам се само своје интуиције, ништа о челичењу нисам читао. У једном тренутку одлучио сам да пробам да одем до продавнице само у мајици. Било је минус двадесет.

Од тада увек волим да са хладноће уђем у затворен простор, топлоту изузетно ценим. Мислио сам да ћу се моментално разболети, али то се није догодило. Осим тога схватио сам да ми се допало да савладавам слабост тела и са тим сам наставио.

После тога многе болести су нетрагом нестале, организам је ојачао. Не могу баш да кажем да је то идеалан начин за побољшање имунитета, најважније је имати паметан приступ.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“