У руском граду Калињинграду један одани хаски у светло плавом џемперу сваког дана осам сати чека своју газдарицу да изађе са посла.
На сваких сат времена ова жена излази на десет минута да прошета пса, а четрдесетоминутну паузу такође посвећује свом љубимцу. „Он је тужан, пошто ја нисам ту, досадно му је. Поред тога и ако га не вежем, он опет лежи на истом месту и чека да изађем“, рекла је она.
Газдарица живи у изнајмљеном заједничком стану, такозваној „комуналки“ и не може тамо да остави пса, на кога би и комшије могле да се жале. Ако би случајно завијао одмах би нас избацили, завршили бисмо на улици, објашњава власница пса.
Она је рекла да је добила пса док је био штене, бесплатно, уместо новца за парење. „Његовог оца узели смо из прихватилишта. После месец дана продали смо штене. Плакала сам од седам увече до четири ујутру, много сам га била заволела. Наредног дана по некој промисли позвонили су нам нове газде и рекли да га узмемо јер неподношљиво скичи и пишти“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу