„Србија би плакала од среће кад би Путин био наш председник“: Маратонац из Лознице носи Путину икону

„Сада сам стигао на границу са Мађарском, тек сам завршио маратон. Треба ми око пет сати дневно да истрчим тих 40 и нешто километара“, рекао нам је јуче, 24. фебруара српски спортиста. Он је кренуо пут Москве 16. фебруара и планира да стигне на Дан Победе, односно да истрчи око 60 маратона до Црвеног трга.

„Трчим из Србије преко Мађарске, Словачке, Пољске, Белорусије и Русије. Свратио сам у Републику Српску да подржим наш народ са којим нас раздвајају само политичке границе. Са собом носим икону, освештaну у манастиру Хиландар. Намерно сам изабрао икону Светог Ђорђа Победоносца, јер желим њу да поклоним председнику Путину у име два братска народа, Србије и Русије. Икону је урадила Тања Ристић из Ваљева. Икона је толико лепа, предивна, колико и та уметница, верујте ми.“ 

Александар Кикановић

Поред иконе Александар носи руском председнику и посластице од баба Миле из Лознице. 

„Зове ме баба и каже: сине, проследи Путину моје писмо на руском језику и кекс од бабе Миле. Ето, носим са собом“, осмехује се маратонац.  

Са сузама наде на пут га је испратила цела Лозница.

„Испраћај је био за памћење. Кренуо сам 16. фебруара од цркве Вазнесења Господњег. Испратили су ме скоро сви људи, градоначелник града Лознице Видоје Петровић, министар Ненад Поповић, који је велики русофил, мој тренер, његова жена, 20 мотора наших Ноћних вукова... Сви су плакали, толико је било емоција, толико је било дирљиво, и мени је било тешко због тога, искрено. Једва сам чекао да изађем из Лознице“, признаје Александар Кикановић.  

Александар Кикановић

Маратонац одмара од трчања четвртком и недељом у малом камперу који су му обезбедили пријатељи. Са собом је понео седам пари патика и спортску одећу са грбовима Русије и Србије. Једе једноставну храну: рибу и бело месо.

Кикановић је искусан ултрамаратонац. Прошле године је трчао 23 дана на +45 степени од Србије до Хиландара. Ту хуманитарну трку је посветио тешко болесном дечаку, а три дана пре циља јављено му је да је стигла анонимна уплата од 41.500 евра и да је укупно сакупљена 51.000 евра за лечење дечака у Пољској. За маратон до Москве Александар се припремао шест месеци. 

Александар Кикановић

„На путу се не плашим ничега, немам страха. Сви ме подржавају. Пролазе колима, свирају, поздрављају братску Русију. Србија би плакала од среће, ако би Путин био наш председник. Сви знају шта је Русија урадила за победу. Нема нигде више на свету таквог празника! Сваку параду гледао сам на телевизији скоро пет-шест задњих година. То је величанствено! Једва чекам да опет видим Русију“, говори спортиста. 

Александар је некада радио у Русији и има само лепе успомене.  

„Зауставља ме полицајац, а ја немам документе, хоће ме да казни. Чим је чуо да сам из Србије, каже, слободан си, брате. Ту сам и заволео Русију.“ 

Александар Кикановић

Александар жели да промовише своју хуманитарну фондацију. 

„Намера ми је да сав новац преусмерим за дечију болницу у Лозници и обнову манастира у Арбанашки код Прокупља“, каже он. 

На граници са Русијом Александра ће дочекати Ноћни вукови и пратити га до саме Москве. А наравно, с нестрпљењем га очекују и Срби који живе и раде у Русији. 

„Стално ме зову наши људи из Русије, желе да ме часте чим стигнем. Остаћу мало да видим Москву и одморим душу.“ 

Русије те очекује, српски хероју! 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!