Већ 13 недеља Виталиј Литвинов, његова жена Регина и њихов мачак Зак живе у специфичној кући под куполом. То нема никакве везе са америчком научнофантастичном телевизијском серијом „Под куполом” по роману Стивена Кинга. Ради се о научном експерименту који спроводе „Синет група” и руски Североисточни федерални универзитет. Циљ је једноставан: треба проверити да ли овакве необичне конструкције могу олакшати живот људима у хладним регионима земље.
Кућа од 128 квадратних метара налази се на неких 40 километара од Јакутска и поседује гаражу за два возила и трем. Али све би то било сасвим уобичајено да није куполе која је покрива. Она има пречник од 20 метара и чини је метална конструкција покривена фолијом.
Мада се за учешће у пројекту пријавило чак 60 породица, није било лако пронаћи прве станаре.
Већина пријављених, наиме, само је желела да се докопа својих 15 минута славе и нису знали колико посла и одговорности овај пројекат од њих захтева, сматра Дмитриј Филипов, руководилац пројекта „Кућа под куполом” и декан Факултета за пројектовање путева Североисточног државног универзитета. „Зато смо спровели селекцију у три етапе у којој су учествовали доктори и психолози”, објашњава он.
На крају су се 2. децембра у кућу уселили Виталиј и његова породица. Виталиј је задовољан овим искуством. „Пријавио сам се, јер сам желео да одем из града и будем ближе природи и планинама”, каже он. „Још увек сваког дана идем колима на посао и једино што је проблематично је да, ако се нешто у кући поквари, то морам ја да поправим.”
После скоро три месеца експеримента становници куће и научници већ имају неке резултате. „Наше прво и засад једино запажање је да постоји разлика у температури унутар и изван куполе”, каже Дмитриј. „Испоставља се да чак и једнослојна фолија може бити значајна баријера која омогућава чување соларне топлоте и топлоте коју производи наша дрвена кућа.” Према Виталију, максимална забележена разлика у температури унутар и изван куполе била је 20 степени.
Да ли би овакве куће могле да буду одржива алтернатива ономе што се данас користи? Рано је рећи, сматра Дмитриј. „Једно је сигурно: овај метод је скуп. Можемо само претпоставити да би оваква технологија могла бити од користи онима који раде и живе у областима са великом количином падавина, хладном климом и ветровима. Куполе би се могле користити за заштиту индустријских каменолома, рудника и прерађивачких погона, производних капацитета и стамбених модула са циљем да се животи радника у индустрији учине безбеднијим и удобнијим”, објашњава он.
Планирано је да експеримент траје до краја маја. До тада се очекују и нови резултати.