Белорусский государственный архив кинофотофонодокументов
Биоскопи на точковима, 50-их
Администрација града СтавропољКоје дете не воли цртаће? А совјетска деца имала су прилику да анимиране филмове гледају у мобилним биоскопима смештеним у аутобусе. Ова специјална возила производила су се 50-их година на бази модела ЗИС 155 и носила су имена: „Сказка” (бајка), „Маљутка” (беба) и „Светљачок” (свитац). Мобилни биоскопи имали су највише 28 седишта и филмски пројектор са платном. Прозоре су покривале црне завесе. Пројекције су биле бесплатне или су коштале само неколико копејки. У то доба, када су телевизори били права реткост, интересовање деце за пројекције у мобилним биоскопима било је огромно.
Улица у Москви, 60-их
Харрисон Форман/russiainphoto.ruИ данас је по топлом летњем времену квас (традиционално руско пиће добијено ферментацијом ражи или јечма) једно од најпопуларнијих пића у Русији.
Касних 60-их на совјетским улицама су се појавиле посебне мале покретне цистерне у којима је квас остајао хладан током целог дана. Оне су обично биле офарбане у жуто и имале су славине и надстрешницу.
Покретна библиотека у колхозу „Дјани Дјол”, Алтајски крај, 1937-1939
К. Лисовский/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruУ већини совјетских градова постојале су библиотеке, али у удаљеним селима није било лако пронаћи нешто за читање. Мобилне библиотеке („библиобуси”) појавиле су се пре рата. Неке су имале су по неколико оваквих возила. Такође су посећивале велика градилишта и колхозе.
Пољска кухиња у Јанушевском совхозу, Ставропољски крај, 1977
Константин Тарусов/ТАССПрвобитно пољске кухиње су биле део војске Руске Империје и вукле су их коњске запреге. У совјетско доба пребачене су на камионе ГАЗ-АА.
Војни кувар припрема рибу, 1941
Александр Устинов/Архив Нинель Устиновой/russiainphoto.ruПосле рата пољске кухиње разносиле су топле оброке радницима у удаљеним деловима земље.
Мобилни пункт за добровољно давање крви у Јеревану после земљотресе у Јерменској ССР, 1988
М. Калантар/ТАССПрви мобилни пунктови направљени су за војску 1942. У послератним годинама Совјетски Савез је створио систем мобилних пунктова за снабдевање болница широм земље. Сваке године посебни тимови су одлазили у различите делове земље на 2-3 недеље и прикупљали крв за потребе здравственог система.
Блок ЦУБ-2М
Корзин Борис/ТАССЖивот у цистерни није бања! У совјетско доба научници су интензивно истраживали Арктик и Антарктик и покушавали да нађу решење за преживљавање на екстремно ниским температурама. 1975. године направили су стамбени блок у облику ваљка који је могао да се покреће као приколица.
Спаваћа соба
Корзин Борис/Фотохроника ТАССОве приколице су биле знатно топлије од оних које су се користиле до тада. При спољној температури од -50°C до -60°C,ж у њој је било најмање +16°C. Овакве „цистерне” такође су могле да се одупру јаким ветровима. Систем грејања налазио се у поду, а вентилациони систем изнад плафона. Међутим, стамбени блок био је дуг само 10 метара.
Ова школа на точковима произведена у фабрици трактора у Волгограду била је намењена за обуку механичара пре одласка у Пољску, 1975
Дмитриј Козлов/SputnikМобилне учионице су одлазиле у крајеве где неке образовне институције нису постојале. На пример, ДОСААФ (организација која се бавила обуком возача) имала је учионице на бази камиона ГАЗ-51А са простором за наставу и симулаторе.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу