Белорусский государственный архив кинофотофонодокументов
Биоскопи на точковима, 50-их
Администрација града СтавропољКоје дете не воли цртаће? А совјетска деца имала су прилику да анимиране филмове гледају у мобилним биоскопима смештеним у аутобусе. Ова специјална возила производила су се 50-их година на бази модела ЗИС 155 и носила су имена: „Сказка” (бајка), „Маљутка” (беба) и „Светљачок” (свитац). Мобилни биоскопи имали су највише 28 седишта и филмски пројектор са платном. Прозоре су покривале црне завесе. Пројекције су биле бесплатне или су коштале само неколико копејки. У то доба, када су телевизори били права реткост, интересовање деце за пројекције у мобилним биоскопима било је огромно.
Улица у Москви, 60-их
Харрисон Форман/russiainphoto.ruИ данас је по топлом летњем времену квас (традиционално руско пиће добијено ферментацијом ражи или јечма) једно од најпопуларнијих пића у Русији.
Касних 60-их на совјетским улицама су се појавиле посебне мале покретне цистерне у којима је квас остајао хладан током целог дана. Оне су обично биле офарбане у жуто и имале су славине и надстрешницу.
Покретна библиотека у колхозу „Дјани Дјол”, Алтајски крај, 1937-1939
К. Лисовский/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruУ већини совјетских градова постојале су библиотеке, али у удаљеним селима није било лако пронаћи нешто за читање. Мобилне библиотеке („библиобуси”) појавиле су се пре рата. Неке су имале су по неколико оваквих возила. Такође су посећивале велика градилишта и колхозе.
Пољска кухиња у Јанушевском совхозу, Ставропољски крај, 1977
Константин Тарусов/ТАССПрвобитно пољске кухиње су биле део војске Руске Империје и вукле су их коњске запреге. У совјетско доба пребачене су на камионе ГАЗ-АА.
Војни кувар припрема рибу, 1941
Александр Устинов/Архив Нинель Устиновой/russiainphoto.ruПосле рата пољске кухиње разносиле су топле оброке радницима у удаљеним деловима земље.
Мобилни пункт за добровољно давање крви у Јеревану после земљотресе у Јерменској ССР, 1988
М. Калантар/ТАССПрви мобилни пунктови направљени су за војску 1942. У послератним годинама Совјетски Савез је створио систем мобилних пунктова за снабдевање болница широм земље. Сваке године посебни тимови су одлазили у различите делове земље на 2-3 недеље и прикупљали крв за потребе здравственог система.
Блок ЦУБ-2М
Корзин Борис/ТАССЖивот у цистерни није бања! У совјетско доба научници су интензивно истраживали Арктик и Антарктик и покушавали да нађу решење за преживљавање на екстремно ниским температурама. 1975. године направили су стамбени блок у облику ваљка који је могао да се покреће као приколица.
Спаваћа соба
Корзин Борис/Фотохроника ТАССОве приколице су биле знатно топлије од оних које су се користиле до тада. При спољној температури од -50°C до -60°C,ж у њој је било најмање +16°C. Овакве „цистерне” такође су могле да се одупру јаким ветровима. Систем грејања налазио се у поду, а вентилациони систем изнад плафона. Међутим, стамбени блок био је дуг само 10 метара.
Ова школа на точковима произведена у фабрици трактора у Волгограду била је намењена за обуку механичара пре одласка у Пољску, 1975
Дмитриј Козлов/SputnikМобилне учионице су одлазиле у крајеве где неке образовне институције нису постојале. На пример, ДОСААФ (организација која се бавила обуком возача) имала је учионице на бази камиона ГАЗ-51А са простором за наставу и симулаторе.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни недељни билтен!
Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу