Од библиобуса до пољских кухиња: Шта се све у Совјетском Савезу котрљало на точковима?

1. Биоскоп (Биоскопи на точковима, 50-их) 

Које дете не воли цртаће? А совјетска деца имала су прилику да анимиране филмове гледају у мобилним биоскопима смештеним у аутобусе. Ова специјална возила производила су се 50-их година на бази модела ЗИС 155 и носила су имена: „Сказка” (бајка), „Маљутка” (беба) и „Светљачок” (свитац). Мобилни биоскопи имали су највише 28 седишта и филмски пројектор са платном. Прозоре су покривале црне завесе. Пројекције су биле бесплатне или су коштале само неколико копејки. У то доба, када су телевизори били права реткост, интересовање деце за пројекције у мобилним биоскопима било је огромно. 

2. Квас

И данас је по топлом летњем времену квас (традиционално руско пиће добијено ферментацијом ражи или јечма) једно од најпопуларнијих пића у Русији.

Касних 60-их на совјетским улицама су се појавиле посебне мале покретне цистерне у којима је квас остајао хладан током целог дана. Оне су обично биле офарбане у жуто и имале су славине и надстрешницу.

3. Библиотеке

У већини совјетских градова постојале су библиотеке, али у удаљеним селима није било лако пронаћи нешто за читање. Мобилне библиотеке („библиобуси”) појавиле су се пре рата. Неке су имале су по неколико оваквих возила. Такође су посећивале велика градилишта и колхозе.

4. Пољске кухиње

Првобитно пољске кухиње су биле део војске Руске Империје и вукле су их коњске запреге. У совјетско доба пребачене су на камионе ГАЗ-АА.

После рата пољске кухиње разносиле су топле оброке радницима у удаљеним деловима земље.

5.  Пунктови за добровољно давање крви

Први мобилни пунктови направљени су за војску 1942. У послератним годинама Совјетски Савез је створио систем мобилних пунктова за снабдевање болница широм земље. Сваке године посебни тимови су одлазили у различите делове земље на 2-3 недеље и прикупљали крв за потребе здравственог система.  

6.  Куће за поларне истраживаче

Живот у цистерни није бања! У совјетско доба научници су интензивно истраживали Арктик и Антарктик и покушавали да нађу решење за преживљавање на екстремно ниским температурама. 1975. године направили су стамбени блок у облику ваљка који је могао да се покреће као приколица.

Ове приколице су биле знатно топлије од оних које су се користиле до тада. При спољној температури од -50°C до -60°C,ж у њој је било најмање +16°C. Овакве „цистерне” такође су могле да се одупру јаким ветровима. Систем грејања налазио се у поду, а вентилациони систем изнад плафона. Међутим, стамбени блок био је дуг само 10 метара.  

7. Школе

Мобилне учионице су одлазиле у крајеве где неке образовне институције нису постојале. На пример, ДОСААФ (организација која се бавила обуком возача) имала је учионице на бази камиона ГАЗ-51А са простором за наставу и симулаторе.