Гојко Митић
Gottfried Kolditz/Spur des Falken, 1968Српски глумац Гојко Митић је пре него су затворене многе границе Европе боравио на Чукотки као члан жирија филмског фестивала „Златна врана“. Успео је да се на време врати у Немачку где стално живи али и да одговори на пар питања дописнику листа „Комсомољскаја Правда“.
На питање да ли се боји вируса 79-годишњи Гојко Митић каже да не верује да ствари стоје тако лоше како се говори.
„Влада хистерија. Али и од грипа сваке године умире огроман број људи и ми се нормално према томе понашамо јер смо навикли. Мислим да вируси нису страшни за човека са јаким имунитетом“, каже Гојко Митић.
А кад се болест већ појавила касно је бавити се спортом, додаје он.
„Спортом се треба стално бавити и бити у доброј кондицији. Ако је реч о храни, ја никад не претерујем, једем тачно онолико колико ми треба. Спортом се увек бавим. Треба се сваког дана што више кретати, то је важно. У Берлину возим кајак, као овде на Чукотки дечаци. Живим крај реке. Ако идем по намирнице, идем пешке, не колима. Ако идем код пријатеља који живи на неком високом спрату не чекам лифт, пењем се степеницама. Сваког се јутра туширам хладном водом.“
На питање како је снимао сцене пушења луле мира, Гојко Митић одговара да му је то било најтеже у каријери.
„Дуван је ужасна ствар. За мене је било најтеже да снимам сцене пушења. А још смо понављали 20 пута да би изгледало природно. Никада у животу нисам пушио. Баба ме је тако научила. Рекла ми је, погледај како су асфалтирали пут, ако будеш пушио, плућа ће ти бити исте боје као овај асфалт. То ми се учинило невероватно страшним“, каже Гојко Митић и додаје да већ годинама ни кап алкохола не пије.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу