Како се у изолацији изборити са стресом и немиром због корона вируса

Јегор Јеремов/Sputnik, Getty Images
Алина Кримска, суоснивач онлајн сервиса за психолошку помоћ YouTalk, открива методе помоћу којих се данашња криза лакше подноси.

Стрес је нормална појава. Немир, суморно расположење, туга и нервоза представљају емотивну, психичку страну стреса, и то је такође нормална појава.

У случају корона вируса подударила су се три иницијатора немира: ситуација није безазлена, све је потпуно ново и све је непредвидљиво. Како човек да изађе на крај са тим?

Шта конкретно изазива немир?

У случају са пандемијом то могу бити локални фактори које је свако осетио:

  • Брига за здравље своје породице и ближњих
  • Ограничена слобода
  • Промењен режим свакодневних активности и одмора
  • Опасност од добијања отказа
  • Дуготрајан боравак са укућанима
  • Социјална изолација, недостатак комуникације
  • Отказивање путовања, прослава и обележавања важних догађаја
  • Немогућност сусрета са ближњима који живе далеко

Ово такође могу бити глобални фактори немира:

  • Засићеност информацијама о пандемији
  • Економска криза
  • Крупне непланиране промене, затварање граница

2. Потрудите се да не бринете о стварима које не можете изменити

Размислите о стварним проблемима: како да организујете посао на даљину, како да га уклопите са бригом о детету и како на најбољи начин да купите намирнице за наредну недељу да не бисте морали излазити из стана. Таква забринутост је конструктивна и често активира човека.

Енергију одузима деструктивна забринутост, кад човек себи поставља оваква питања: „А шта ако човечанство одумре?“ или „А шта ако су вирус проширили ванземаљци?“ Ви не можете утицати на те факторе и зато се потрудите да ограничите сличну забринутост.

3. Отклањајте стрес на неколико начина истовремено

  • физичка активност (кретање: чишћење стана, шетња, спорт, секс; или опуштање: сан, правилна исхрана, медитација, технике дисања, масажа, топла купка).
  • изражавање осећања (отворено разговарајте са ближњима, плачите, смејте се, играјте се са децом),
  • комуникација (комуницирајте путем видео-везе или преписке, смишљајте нове начине комуникације, обновите контакте са људима са којима одавно нисте комуницираили, али сведите на минимум контакте са онима који само шире панику, дружите се са животињама),
  • имагинација и стваралаштво (музика, хоби, омиљене књиге. Одложите Достојевског и Ларса фон Трира и пређите на Кустурицу и Вудија Алена),
  • разум (направите план активности, размисилите на које локалне емотивне факторе можете да утичете, филтрирајте информативне канале, сетите се својих ранијих стресова и начина на који сте их превазишли),
  • вера, вредности и смисао. Верницима је лакше да подносе овакве моменте јер они схватају да постоје ствари које човек не може да контролише. У програмима „12 корака“ где се људи лече од болести зависности постоји оваква уводна молитва: „Боже, дај ми разум и душевни мир да прихватим оно што немам снаге да изменим. И дај ми одважност да изменим оно што могу. И мудрост, да разликујем једно од другог“.

Не заборављајте да су људи различити и да им помажу различите методе. Зато не покушавајте да их намећете другима, чак ни онима који су вам најблискији.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“