Дошли су са Катарином Великом, али и дан-данас говоре немачки: Пет занимљивости о сибирским Немцима

ОмГУ, Legion Media
У Сибиру још увек живи око 300.000 Немаца. Они код куће говоре немачки, кувају немачка јела и прослављају венчања на исти начин као и пре 200 година у Баварској.

Пре више од 250 година Немци су се на позив руске царице Катарине Велике доселили у Русију. 1762. године Катарина, која је пре доласка на руски престо била немачка принцеза, објавила је манифест којим је Немце позвала да се доселе и обрађују руску земљу. Досељеници су стигли из Баварске, Бадена, Хесеа, Палатината и Порајња. Населили су се поред реке Волге и на Криму. Касније, када се градила Транссибирска железница, прешли су дубље у унутрашњост у потрази за новом земљом и новим животом.

Ово су неки занимљиви подаци о сибирским Немцима који би можда изненадили чак и њихове сроднике у Европи.

У Сибир су стигли по сопственом избору

Већина Немаца у Сибир се доселила добровољно у време изградње Транссибирске железничке магистрале. Њихове породице су се увећавале и на југу више нису имали довољно земље. Обично би једног члана породице послали у извидницу да сакупи информације о новој земљи, док би му се остали касније прикључили. На југу су номадска племена нападала насеобине досељеника, а с обзиром да су они припадали протестантској групи менонита, било им је забрањено коришћење оружја. Зато су кренули у Сибир у потрагу за земљом и у Омској области основали преко 100 села.

Могу без преводиоца да се разумеју са Немцима у Европи

Сибирски Немци су током више од 200 година откако су напустили своју европску постојбину сачували свој језик тако што су га говорили код куће и на различитим културним догађајима. Језик којим говоре није се много променио откако су дошли у Русији, док је немачки  у Европи претрпео извесну модернизацију. Ипак, говорници обе варијанте се међусобно разумеју.

Њихова села и куће изгледају потпуно исто као у Немачкој

У Сибиру је било много досељеника, укључујући Русе, Украјинце, Пољаке, Казахе и Немце, али чак и данас се немачка села разликују од осталих. Немачка села и фарме по правилу су подигнути по истом обрасцу. У центру села су црква или храм и школа. Првобитно је у немачким селима у Сибиру била једна велика породица која је водила заједничку економију. Фарме су често називане по својим власницима, али су за време колективизације затворене.

Још увек поштују старе немачке свадбене обичаје   

Немачки свадбени обичаји нису се променили вековима откако су сибирски Немци напустили Европу. Припрема за венчање обухвата позивање на свадбу, што обављају чланови породице који иду од куће до куће. Они везују по једну траку за сваку кућу која прихвати позив на венчање, што им омогућава да знају колико ће гостију имати.

Обично се свадба одржава у младожењиној кући, која се посебно уређује и украшава. На дан свадбе млада устаје касније него обично, јер је то последња ноћ коју проводи у кући својих родитеља, где је могла дуже да одспава. Затим почињу да се окупљају гости. Од старих времена био је обичај да церемонија почне мало пре поднева. То показује и назив за венчање, на немачком „hochzeit”, што буквално значи „високо време, тј. подне”.

Воле штрудлу са месом, али не беру печурке

Сибирски Немци негују своју кулинарску традицију чак и далеко од своје постојбине. Још увек праве домаће кобасице и имају специфичну бућкалицу за маслац. У многим кућама ћете пронаћи и старе немачке машине за вафле.

После толико година проведених у Русији, иако су сачували многе изворне немачке обичаје, прихватили су и руску културу. Себе зато не доживљавају као Немце, него као специфичне сибирске Немце, и верују у оно што каже руска пословица: „Где сам рођен, ту сам и потребан.”

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“