Пре више од 250 година Немци су се на позив руске царице Катарине Велике доселили у Русију. 1762. године Катарина, која је пре доласка на руски престо била немачка принцеза, објавила је манифест којим је Немце позвала да се доселе и обрађују руску земљу. Досељеници су стигли из Баварске, Бадена, Хесеа, Палатината и Порајња. Населили су се поред реке Волге и на Криму. Касније, када се градила Транссибирска железница, прешли су дубље у унутрашњост у потрази за новом земљом и новим животом.
Ово су неки занимљиви подаци о сибирским Немцима који би можда изненадили чак и њихове сроднике у Европи.
Већина Немаца у Сибир се доселила добровољно у време изградње Транссибирске железничке магистрале. Њихове породице су се увећавале и на југу више нису имали довољно земље. Обично би једног члана породице послали у извидницу да сакупи информације о новој земљи, док би му се остали касније прикључили. На југу су номадска племена нападала насеобине досељеника, а с обзиром да су они припадали протестантској групи менонита, било им је забрањено коришћење оружја. Зато су кренули у Сибир у потрагу за земљом и у Омској области основали преко 100 села.
Сибирски Немци су током више од 200 година откако су напустили своју европску постојбину сачували свој језик тако што су га говорили код куће и на различитим културним догађајима. Језик којим говоре није се много променио откако су дошли у Русији, док је немачки у Европи претрпео извесну модернизацију. Ипак, говорници обе варијанте се међусобно разумеју.
У Сибиру је било много досељеника, укључујући Русе, Украјинце, Пољаке, Казахе и Немце, али чак и данас се немачка села разликују од осталих. Немачка села и фарме по правилу су подигнути по истом обрасцу. У центру села су црква или храм и школа. Првобитно је у немачким селима у Сибиру била једна велика породица која је водила заједничку економију. Фарме су често називане по својим власницима, али су за време колективизације затворене.
Немачки свадбени обичаји нису се променили вековима откако су сибирски Немци напустили Европу. Припрема за венчање обухвата позивање на свадбу, што обављају чланови породице који иду од куће до куће. Они везују по једну траку за сваку кућу која прихвати позив на венчање, што им омогућава да знају колико ће гостију имати.
Обично се свадба одржава у младожењиној кући, која се посебно уређује и украшава. На дан свадбе млада устаје касније него обично, јер је то последња ноћ коју проводи у кући својих родитеља, где је могла дуже да одспава. Затим почињу да се окупљају гости. Од старих времена био је обичај да церемонија почне мало пре поднева. То показује и назив за венчање, на немачком „hochzeit”, што буквално значи „високо време, тј. подне”.
Сибирски Немци негују своју кулинарску традицију чак и далеко од своје постојбине. Још увек праве домаће кобасице и имају специфичну бућкалицу за маслац. У многим кућама ћете пронаћи и старе немачке машине за вафле.
После толико година проведених у Русији, иако су сачували многе изворне немачке обичаје, прихватили су и руску културу. Себе зато не доживљавају као Немце, него као специфичне сибирске Немце, и верују у оно што каже руска пословица: „Где сам рођен, ту сам и потребан.”
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
