Сведок опсаде Лењинграда, деведесеттрогодишња Ана Богданова, која се целог живота, како каже, трудила да помаже људима, а шивење је увек било њена пасија, усред пандемије новог вируса корона одлучила је да почне да шије заштитне маске чим је на радију и телевизији чула да су оне преко потребне.
После рата Ана Богданова је у шивењу помагала мами и сестри, а затим скоро четврт века шила и облачила колеге са Михаиловске војне артиљеријске академије. У стану у Дому-интернату за војне и ветерана рада живи од 2012. године, где је донела и електричну шиваћу машину.
На радију и телевизији чула је да су људима потребне заштитне маске. „Целог живота помагала сам људима. Шиваћа машина је мој одмор, чак и када је било проблема, остављала сам све и седала за машину“, рекла је 93-годишња Ана Богданова.
Маске шије свакодневно, засад за станаре и запослене у интернату. Досада је сашила преко сто комада.