10 ретких животињских врста које још увек можете срести у Русији (ФОТО)

Већина ових животиња спада међу угрожене врсте и налази се на Црвеној листи коју објављује Међународни савез за очување природних ресурса. У таквој ситуацију нашле су се пре свега због криволова и сада им прети истребљење. 

Паласова мачка

Погледајте само ову цуру! То је најозбиљнија и најнамргођенија мачка на свету. И баш она је јунак руских духовитих објава на интернету („помилуј мачку!”)

Паласова мачка настањује Републику Алтај, Туву, Бурјатију и Забајкалски крај, односно има је тамо где може да се крије у степама. Она не обожава снег, мада јој густо крзно омогућава да преживи сваку мећаву. Она заправо има најгушће и најмекше крзно међу мачкама. Управо то је разлог што често постаје жртва ловокрадица.

Снежни леопард

Снежни леопард или ирбис, како га зову у Русији, је велика туфнаста мачка. Настањује југ Сибира, Сајанске планине. Природа му је подарила меке шапе за ход по снегу, туфнасти дезен и предиван дебео реп дуг око метар, као и његов труп. Снежни леопард има занимљиву навику да свој реп носи у зубима и за то постоји неколико разлога: мишићи репа му се током дана уморе, па тако себи олакшава ход. Осим тога, то је начин да угреје њушку. Уживо их је практично немогуће видети. Не само што су у природи ретки, него су и веома повучени и избегавају људе.

Амурски тигар

Највећа дивља мачка (одрасла јединка тешка је око 200 килограма) живи на Далеком истоку и званично је проглашена за најсевернију врсту тигра. Она се не плаши зиме.

Амурски тигар је угрожена врста не само због ловаца, него и због сече тајге, у којој живи. На свету је преостало само неколико стотина јединки.

Атлантски морж

Овај морски џин настањује Баренцово, Карско и Бело море. Тежак је око једну тону. Под кожом има слој од 15 центиметара сала, а на глави кљове дуге око пола метра помоћу којих може да се ослања на ледену санту. Управо због кљова мета је ловокрадица. 

Нарвал

Ово је још један староседелац Арктика чији је опстанак угрожен. То је кит са дугим рогом, нека врста морског једнорога. За њега је једнако погубан лов, као и загађење. Покушаји да се популација нарвала обнови у заточеништву доживели су неуспех. 

Црвени вук

Да ли се сећате да се код Киплинга појављују чопори риђих паса, најопаснијих становника џунгле? То су управо они. Црвени вукови из даљине подсећају на лисице, јер имају исто лепо и раскошно крзно. У Русији се веома ретко срећу на Алтају и у Хабаровском крају, али стручњаци сматрају да су то углавном јединке које долазе са територије Кине или Монголије.

Сибирски мошусни јелен

Сахалинска кабарга или сибирски мошусни јелен заправо је веома мила и безазлена животиња. Иако има прилично застрашујуће зубе, храни се искључиво биљем и људе никад не напада. Међутим, људи према њему нису тако милостиви. Ради се о томе да жлезде мужјака производе мошус, супстанцу интензивног мириса која се користи у производњи парфема.

Далекоисточна сова рибарица

На Далеком истоку Русије живи једна од највећих сова на свету. Тешка је 4 килограма са распоном крила до два метра. Сова рибарица је за разлику од обичних сова активна и дању и ноћу. Током дана лови рибу, хватајући је канџама право из воде.

Речни дабар

Западносибирска подврста речног добра живи само у Русији. До почетка 20. века они нису били толико ретки, али ловци им нису давали мира. Данас их је остало само неколико стотина и настањују долину реке Конда.

Медновска плава лисица

Она настањује искључиво острво Медни у рејону Командорских острва у Беринговом мору. 70-их година штенад ове врсте су почела масовно да умиру од паразитске болести коју преносе крпељи који се смештају у ушној шкољки. Данас је на свету остало око сто јединки плаве лисице.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“