Како да вас не убију врата московског метроа?

„Прст ми се нашао између врата и оквира. Кад сам се окренула, схватила сам да ми половина прста лежи на поду, а виде се кост и месо..” – рекла је новинарима студенткиња Настја. Она је само покушала да придржи тешка врата на улазу у метро. Врата је нису послушала и наставила су силовито кретање. „Врата метроа наћи ће се пред судом”, написали су тада новинари.

Неколико година касније масивна врата московског метра лупила су једну жена. Она се извукла само са модрицама.

Зашто су врата у московском метроу толико тешка?

То се, међутим, односи пре свега на врата на старим станицама метроа. Она која су била постављена на првим станицама била су најмоћнија.

„Почев од првог дана свог настанка па до краја 50-их година метро је био монументална грађевина. А врата на њему су се посебно издвајала: висока, храстова, са великим бројем детаља и украса”, објашњава Николај Шумаков, главни архитекта „Метрогипротранса”. Међутим, у техничком стандарду није било наведено ништа о пожељној тежини врата.

Сва столарија се правила по наруџбини и то од најбољег дрвета: ораха и храста. Једна таква врата била су тешка 110 килограма.

Осим тога, за тешка врата постојао је оправдан разлог. Врата на улазу у хол метроа требало је да буду постављена на такозване „америчке шарке”, које се отварају на обе стране. А таква врата морају бити масивна како их ветар не би „шетао”.

Раритет који се не може уклонити

Када је монументалност постала ствар прошлости, појавила су се врата од стакла и метала. Она су била лакша и прихватљивија. А од 2007. године московски метро је почео да поставља врата од нерђајућег челика. „Једна таква врата су у просеку тешка 60 килограма”, објашњавају у прес-служби метроа.

Ипак, стара раритетна дрвена врата су и даље ту. Данас имају статус „објекта културне баштине Москве”, што значи да се не могу ни заменити ни изменити.

Прес-служба метроа истиче да је „метро саобраћајно предузеће везано за повећану опасност и да човек када користи метро мора бити посебно опрезан”.

Московљани су тако научили да се вешто склањају од врата или да се кроз њих пробијају свом снагом. Али најчешће их просто придржавају онима иза сабе. Таква љубазност је најбољи начин да се избегну повреде.