Ентузијасти из немачке варошице Зил су својим рукама направили засигурно највећи мотоцикл на свету. Руководилац целокупног пројекта је Тило Нојбел из мото-групе Harzer Bike. Он је покушао да направи своју верзију „немачког мотоцикла из времена Другог светског рата“. Међутим, на крају је добио огромно чудовиште у совјетском стилу. Његови ствараоци су истакли да су приликом његове изградње активно слушали Рамштајн. Они су том приликом додали да су уз музику конзумирали и „живо“ месо, да би добили овакво једно превозно средство.
Мотоцикл покреће мотор V12 који је скинут са совјетског средњег тенка Т-55. Карактеристике мотора В-55 укључују запремину од 38 хиљада кубник центиметара, што је довољно да се достигне снага од 580 „коња“. Без обзира на велику моћ овог мотора, сам мотоцикл не може да постигне велику брзину.
Његове размере више одговарају мањем теретном камиону. Мотоцикл је дугачак 5,8 метара, док његова ширина достиже 2,8 метара. Укупна маса достиже 5 тона. Тенк-мотоцикл (Panzerbike) има такве габарите, да је ушао у Гинисови књигу рекорда као „најтежи мотоцикл на свету“. Овим мотоциклом се управља преко управљача велике дужине, са којим се помера предњи точак. На његову основу је накачена и бочна приколица, на којој се налази још један члан посаде, који преко свог волана управља точком на коју је ослоњена.
Сами извођачи овог пројекта су своје „чедо“ назвали Katharina die Große (Катарина Велика) и истовремено поставили велики совјетски грб на предњем делу маске помоћне приколице. На мотоциклу Panzerbike су видљиви разни предмети карактериситчни за војску и имитације наоружања: ракета на задњем делу бочне приколице, велики канистери за гориво, гасне маске, минобацачке гранате, сандуци за муницију....
Нема никакве сумње да пројекат Panzerbike захваљујући својим карактеристикама (димензије, изглед, врста погона) привукао велику пажњу заљубљеника у ова превозна средства, без обзира на низ недостатака. Он је пре свега намењен за увесељавање људи на мото-окупљањима.