Почетком маја у малом насељу Уст-Кара (са око 500 становника) на обали Карског мора температуре су и даље испод нуле. Малобројне једноспратне куће вире између високих сметова снега. У једној таквој кући спава Јевгенија Амеличкина, председница локалног сеоског савета. У шест сати ујутро буди је телефон.
„Јевгенија Јувинаљјевна, на крову вам лежи медвед, али ништа не брините!”- виче у слушалицу један од њених комшија.
Према речима координатора пројеката Светске фондације за природу (WWF) за Ненецки аутономни округ Сергеја Уварова, млади медвед се попео на кров куће преко једног смета. На срећу, нико није страдао, а Јевгенија је одмах позвала специјалну патролу која је помоћу сигналног пиштоља и моторних санки отерала звер од насеља.
То није изолован случај. За становнике малих насеља у Ненецком аутономном округу, на Чукотки и у другим регионима поларног појаса Русије сусрет са медведом је уобичајена појава. Сваке године све већи број људи има прилике да се нађе очи у очи са овом опасном дивљом животињом.
„Може ти се десити да на медведа налетиш док износиш смеће или водиш децу у школу. Може се чак догодити да уопште не изађеш из зграде, јер те на улазу чека огромна звер”, објашњава Уваров.
Специјално за решавање оваквих ситуација WWF је основала „медвеђу патролу”. Њу чине локални волонтери који свакодневно интервенишу, спречавајући сусрет човека са медведом, и животиње испраћају до њихових природних станишта.
Како волонтери успевају да заштите најсевернија насеља у Русији и зашто сваке године они имају све више посла?
Прва медвеђа патрола формирана је 2006. године у једном чукотском селу, објашњава директор WWF Русије Дмитриј Горшков. Према његовим речима, на Арктику укупно има 8 бригада медвеђе патроле: по 2 на Чукотки и у Јакутији и 4 на територији Ненецког аутономног округа. Сваку патролу чине по три-четири особе.
Медведи се у близини насеља појављују од јесени до краја пролећа, каже координатор пројеката WWF Сергеј Уваров. На јесен, када се вода заледи, медведи се крећу по непокретним деловима ледене површине. На пролеће лед почиње да се топи и звери прелазе на комаде леда недалеко од обале, где обично бораве фоке, њихова основна храна.
„Ако се санте леда отопе, медведи морају да препливају велика водена пространства како би стигли до обале. Ту стижу већ изгладнели, изморени и љути, понекад чак и повређени, на пример, ако је медведица морала да штити своје потомство. У том случају медвед представља опасност, јер може у човеку да види свој плен”, каже Уваров.
Такође се у насељима из радозналости појављују сасвим млади медведи тешки од 50 до 100 килограма. Они не представљају велику опасност, али само док по њих не дође мајка. Може се десити да она нападне човека, бранећи своје младунче.
Медведи се могу отерати помоћу гласних звукова, јарког светла или пуцња, каже Уваров. Најчешће се у ту сврху користе сигнални пиштољи. Такође се за терање медведа на безбедно растојање може користити звук моторних санки који је за њих непријатан.
Татјана Мињенко, вођа медвеђе патроле у селу Риркајпиј на Чукотки, прикључила се тиму 2007. године. Медведе, китове и моржеве посматра од детињства. Током живота је чувала ирвасе и радила помоћне послове код узгоја ових животиња: шила одећу од крзна и обављала кућне послове.
Ако је питате колико медведа је видела у животу, неће моћи да преброји. Одавно их се не плаши, мада медведе растерује само грленим узвицима и машући копљем. Међутим, један случај из 2019. године чак и њу је шокирао.
„10 сати је увече, враћам се са вечерњег обиласка, можете да чујете колико је тихо, не чују се ни пси”, једва дрхтавим гласом каже Татјана, држећи у рукама камеру. На снимку се види неколико једноспратних кућа, улице покривене снегом, мрак и тишина.
Овај видео-снимак Татјана је начинила у децембру 2019. године. Тада се њеном родном селу приближило 60 медведа. Лед се није довољно стегао и звери су се, не налазећи никакву другу храну нити могућност да оду на север, окупиле на обали поред остатака мртвих тела моржева који су се ту налазили од јесени.
Током пет дана Татјана је заједно са другим мештанима из снега и леда вадила остатке моржева и носила их даље од села, како би се медведи удаљили. Такође је патрола неколико пута дневно обилазила село и чувала вртић и школу од могућег појављивања медведа. То је била једна од најтежих мисија током последњих неколико година.
У мају 2020. године медведица је са два младунчета напустила брлог где их је донела на свет и пет дана провела на ђубришту Лењинградског насеља на Чукотки тражећи храну. У близини се нису кретале патроле, па је најближа група морала да пређе 100 километара на моторним санкама како би медведицу и њену младунчад одвела до мора, где она може да лови фоке.
„Пратили смо их преко три сата, а то је 26 километара. Када је стигла до обале мора и легла међу санте леда, смирила се. А ми смо се радовали и викали јој: Сада си коначно код куће!” – присећа се члан патроле Валериј Каљарахтин.
Осим од последица глобалног отопљавања, медвеђа патрола животиње штити и од ловокрадица, које су први пут примећене на острву Вајгач 2014-2015, каже Сергеј Уваров.
„На последњи случај криволова наишли смо 2017. године. На срећу, отада се са тим нисмо сретали”. Међутим, он истиче да на границама области где обитавају медведи засад нема постаја државних инспектора, па њихову безбедност обезбеђују само повременим обиласцима терена и радом медвеђих патрола.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
