Једног октобарског јутра 1990. године на насловној страни листа „Комсомољскаја правда” појавила се фотографија једне плавооке бринете. Звала се Катја Мајорова или су је тако бар представљали у чланку. Била је млада и привлачна, али и опасна... позирајући са пиштољем.
Наслов је гласио: „Мис КГБ-а”. Али ко је била једина жена на свету са титулом најлепше службенице безбедности?
Упркос новоуведеној политици „гласности”, што је био Горбачовљев покушај да совјетску власт учини транспарентнијом, КГБ је и даље био најтајанственија државна институција у СССР-у. Свемоћна агенција имала је имиџ строге, застрашујуће апаратуре којој је страна свака врста неозбиљности.
Зато су совјетски читаоци били изненађени када су прочитали новински чланак који је службеницу КГБ-а представљао као младу, веселу и привлачну жену. Страни дописници такође су се заинтересовали за мистериозну Мис КГБ-а.
Дејвид Ремник из WashingtonPost-а имао је среће да се сретне са Мис КГБ-а и да је кратко интервјуише, наравно, уз дозволу Лубјанке, седишта КГБ-а у центру Москве.
„На договорени дан отишао сам у Лубјанку, где ми је другарица Мајорова објаснила да је такмичење у лепоти одржано 'у затвореном кругу'. Носила је џемпер од ангоре. Волела је Битлсе. Радила је као секретарица, али је имала дозволу за малокалибарско оружје. 'Дају нам свестрану обуку'- рекла је. Још једном се уверивши да је Совјетски Савез држава у предсмртном делиријуму, захвалио сам се Катји и отишао”, присећао је Дејвид Ремник годинама касније.
Мада кратак интервју за WashingtonPost није разоткрио све тајне о Мис КГБ-а, бацио је извесно светло на њену личност, као и на намере које су лежале иза овог пропагандног потеза.
„Претпостављам да сматрају да ћу ја бити ново лице КГБ-а”, рекла је Мајорова у интервјуу. „Желели бисмо да људи знају да ми који овде радимо нисмо чудовишта”, додала је.
Ремник је у интервјуу са Мис КГБ-а успео да упозна и неке црте њеног карактера. „Улогу краљице лепоте играла је потпуно јој се препуштајући. Кикотала се и смејуљила одговарајући на питања, а када јој је речено да позира за фотографију, пришла је бисти Дзержинског просто се умиљавајући. Није била удата и рекла је да 'не излази обавезно' само са људима из КГБ-а”, записао је новинар.
Али, што је још важније, такође је сазнао да је такмичење у лепоти на којем је Катја Мајорова крунисана за Мис КГБ-а одржано „у затвореном кругу”, као и да број кандидаткиња није могуће сазнати.
Неки верују да никакав конкурс није ни одржан, већ да је Владимир Крјучков, тадашњи шеф КГБ-а, желео да промени имиџ своје организације од језиве репресивне тајне апаратуре у државну институцију која служи добру грађана.
Било да је такмичење одржано или не, ова иницијатива није постигла значајније резултате, с обзиром да је КГБ престао да постоји као институција, а убрзо након распада Совјетског Савеза заменила га је Федерална служба безбедности (ФСБ).
Шта се догодило са Мис КГБ-а после распада СССР-а није познато. Она је просто нестала са радара медија једнако брзо и лако као што се појавила на насловној страни „Комсомољске правде”.
Али ово није била једина прилика када су безбедносне службе покушале да створе позитиван имиџ у јавности користећи женско лице.
Овде погледајте причу о Дарји Јусуповој, омиљеној руској полицајки.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу