Маријана Шундић, магистар Санктпетербуршког универзитета: „Ја сада већ размишљам на руском“

Россотрудничество
Никшићанка Маријана Шундић је дипломац Санктпетербуршког државног универзитета. Она је одавно маштала да студира и живи у Русији, да настави упознавање са руском културом и људима. У Санкт Петербургу је магистрирала међународну економију, добила жељену руску диплому и већ се вратила у свој Никшић. У интервјуу нам је признала како јој Русија недостаје, да и даље размишља на руском језику и како се труди да не изгуби везу са својом „другом отаџбином“.

Упознали смо се са Маријаном на омладинском форуму „Развој друштвене дипломатије“, завршном догађају програма New Generation у организацији Россотрудничества 2019. Маријана је била једна од малобројних страних учесника које није уплашио московски мраз, што сведочи о њеном искуству живота у Русији.

„Одувек сам осећала да Русија, њен историјски значај, њена архитектура, људи су нешто што би ми се јако свидело, иако су све то биле само неке претпоставке базиране на мом додиру са руском културом (филмови, музика, језик), међутим тако је и било. То је била љубав на први поглед. Мислим да сваки човек по рођењу воли своју родну земљу највише, а после тога се пронађе још негде и то му буде као други дом. Русија мења човека и ја после студирања тамо више нисам била иста особа. Русија је мене обликовала на одређени начин и 'спремила' за живот, јер године које сам провела тамо су управо те неке у којима се гради и учвршћује карактер човека“ , испричала је Маријана. 

„Моје успомене на Петербург су јако живе, јер је све то било релативно скоро, али су незаборавне. Знам да су пријатељства која сам тамо стекла за цео живот. Петебург је најлепши град на свету! Тај град нуди много садржаја  и избора за свачији укус. Богат програм пре свега културних догађаја, концерата, представа, изложби... зар Ермитаж није сам по себи довољан да се сјајно проведе време? Преко 200  музеја са различитом тематиком, па и сам Петербург је музеј под отвореним небом“. 

„Занимљивих ситуација има много, требало би нам много више времена и редака текста да опишем своје године живота тамо. Хладноћа, сиви дани, другачији менталитет људи, навике, уопште стил живота су били тешки, литература на страном језику, али све је вредело труда. Још увек размишљам на руском језику! Генерално сам се прилагодила начину живота тамо, па се сада опет враћам на 'фабричка подешавања'. На пример, моја цимерка тад, сад већ једна од најбољих пријатељица, на почетку ме није ни разумела, јер мој руски није био на завидном нивоу, али ипак смо упркос свим препрекама нашле заједнички језик, јер људи су људи ма на ком језику говорили и на којој страни света живели. И заиста сам имала срећу да наиђем на добре људе и да кроз њих и уз њихову помоћ заиста упознам руску душу“. 

Маријана је истакла да је учешће у програму New Generation за њу била прекрасна могућност да се врати у Русију, а друго, да успостави нове важне контакте, да се упозна са колегама из других земаља: „Са многима који су били у Москви у новембру се и данас дописујем и разговарам. Били смо у контакту у току целе ситуације, делили искуства и били једни другима подршка“.

Маријана каже да се често сети пословице коју је негде чула и заувек запамтила: „Све  што постоји у свету, постоји и у Русији, али све што постоји у Русији не постоји нигде на свету!“ 

„Моја прва авионска карта ће да буде за Русију“, обећала је она на крају разговора.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“