Где се у свету данас користи симбол српа и чекића?

Getty Images
Совјетског Савеза одавно нема, али његов главни симбол и даље је присутан широм света и то не само у социјалистичкој Кини, него и у капиталистичким земљама Запада.

Деценијама је код милиона људи овај главни совјетски симбол, који оличава јединство радника и сељака, изазивао поштовање, страх, па чак и мржњу. Иако је од распада СССР-а прошло око 30 година, срп и чекић и даље изазивају бурне дискусије широм света.

У неким земљама је коришћење овог знака забрањено на државном нивоу, док на другим местима он без проблема краси градске фасаде, а у измењеном облику се налази чак и на заставама неких земаља.

Комунистичке партије

На десетине комунистичких партија широм света данас користе срп и чекић у својој симболици. У Русији овај знак се налази на заставама и амблемима директне наследнице Комунистичке партије Совјетског Савеза: Комунистичке партије Руске Федерације (КПРФ),

као и њој конкурентне Комунистичке партије Комунисти Русије(КПКР).

Ни у бившим републикама Совјетског Савеза срп и чекић нису заборављени. Између осталог, могу се видети у симболици Комунистичке партије Казахстана

или Партије комуниста Киргистана.

На заставама највеће партије на свету, Комунистичке партије Кине, срп и чекић су жуте боје. Овај знак симболизује јасноћу и беспрекорност идеологије социјализма.

Индија је позната по широком и разнородном комунистичком покрету. Срп и чекић су стално присутан симбол на амблемима многих левичарских партија ове земље: од Комунистичке партије Индије (КПИ) до Центра социјалистичког јединства Индије.

У симболици младе Комунистичке партије Данске срп и чекић изгледају доста елегантно (партија је основана 2006):

На амблему финске Комунистичке радничке партије - За мир и социјализам главни совјетски симбол можемо видети у оригиналном дизајну:

Комунистичка партија Велике Британије редизајнирала је познати симбол и притом се срп претворио у голуба.

Националне заставе

Застава Совјетског Савеза са српом и чекићем већ је отишла у историју, али овај симбол је и даље присутан у државној симболици неких земаља. У Русији се још може видети на застави и грбу Брјанске области,

на застави Владимирске области,

на застави града Орла и неких других руских градова.

Непризната Придњестровска Молдавска Република користи незнатно измењену заставу Молдавске ССР са српом и чекићем.

Срп и чекић се налазе и на савременом грбу Аустрије: црни орао их држи у својим канџама. Они су се на грбу појавили после распада аустроугарске империје као симбол који показује да држава више није угњетач, него верни пријатељ и покровитељ радника и сељака. У СССР-у је оваква комбинација царског орла” са социјалистичким симболима изазивала је само иронију и подсмех.

На застави Анголе главни совјетски симбол добио је необичан облик. Уместо српа ту видимо део зупчаника, а уместо чекића мачету.

Аерофлот

Главни „промотер” чувеног совјетског симбола данас је највећа руска авио-компанија „Аерофлот”. Кључне елементе њеног амблема, срп и чекић, сваке године види на хиљаде путника по целом свету.

Почетком 2000-их авио-компанија је разматрала могућност да модернизује своју симболику, али на крају се од тога одустало. „То је стара руска марка коју сви повезују са Аерофлотом. Овај логотип је толико хармоничан да га је тешко заменити”, рекао је 2003. године у интервјуу за Франс прес заменик генералног директора авио-компаније Лав Кошљаков.

2017. године у Литванији је избио скандал у вези са логотипом Аерофлота. У овој земљи је забрањено коришћење совјетске симболике, па су локални новинари и политичари били револтирани када су се у Вилњусу појавили рекламни панои руске авио-компаније са српом и чекићем. Посланик парламента Мантас Адоменас чак је поставила питање да ли авиони Аерофлота уопште имају право да прелазе границу литванске државе.

На крају су рекламе склоњене, али, како је саопштила рекламна компанија Clearchannel, то није учињено због скандала него зато што је рекламна кампања завршена.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“