5 највећих метеорита који су се обрушили у близини руских градова

Legion Media
На територију Русије пао је велики број метеорита, али ретки су они који су затресли тло у близини насељених места.

Метеори на земљу падају прилично често, али до њене површине сваке године стигне само њих 500. Неки се сруше у близини градова пред очима великог броја сведока. Међу њима издвајамо неколико највећих и најнеобичнијих који су се приземљили у Русији.

1. Пучеж-Катунски кратер

На територији Русије постоји велики број древних кратера од метеорита импресивних размера. Највећи међу њима је Попигајски, који се налази у Јакутији (8.400 километара североисточно од Москве) далеко од било каквих насељених места. Док је највећи кратер на насељеној територији Пучеж-Катунски, други по величини у Русији. Он има пречник од 80 километара (20 километара мање од Попигајског). Налази се на територији неколико рејона Нижегородске области (400 километара североисточно од Москве), на 80 километара од центра региона. Откривен је 1965. године. Истраживачи су у почетку сматрали да се ради о угашеном вулкану, али анализа земљишта је показала да је то џиновски метеорски кратер.

Ако бисмо судили по величини кратера, метеорит је имао преко километар у пречнику и у небо је подигао облак прашине који је могао да изазове „астероидну зиму“, која би довела до масовног изумирања врста. Управо због тога доведена је у сумњу општеприхваћена процена времена овог догађаја. Сматрало се да је Пучеж-Катунски кратер настао пре 167 милиона година, када није дошло до масовног изумирања. 2019. године група руских и европских научника је објавила истраживање у којем је стајало: „Због релативно великих размера Пучеж-Катунска структура је била главни кандидат за проучавања повезаности између деловања суперсоничне брзине и изумирања врста.“ Експерименти са узорцима стена из земљишта су показали да је кратер знатно старији и да је настао пре 192-196 милиона година, управо у време масовног изумирања. Узгред, стене у кратеру имају импактну структуру и прошле су делимично топљење услед ударца метеора, што значи да се ту могу пронаћи налазишта дијаманата.

2. Царевски метеорит

Ово небеско тело пало је на Земљу касно увече 6. децембра 1922. године у близини села Царев у Волгоградској области (900 километара југоисточно од Москве). Тада остаци метеорита нису пронађени, али су сачувана нагађања и сведочења очевидаца. Директор Волгоградског планетаријума Владимир Фролов каже: „Један од сведока је тврдио да је иза села видео летећу ватрену куглу и чуо веома јаку експлозију. Тло се затресло, а затим је завладала тама. Једна становница села којој је тада било десет година присећала се како јој се учинило да по небу лети змај, ватрена змија с репом. Лист 'Комунист' је писао да је метеорит био од чистог злата.“

1923. године било је покушаја да се пронађу остаци метеорита и Академија наука је чак обећала награду, али због тешке ситуације у земљи метеорит је свој тренутак чекао неколико деценија. Циљано су се његовим проучавањем бавили тек 1979. године и велики допринос томе је дао царевски електричар Борис Никифоров. Управо он се први заинтересовао за необично зарђало камење на које су наилазили становници села. Никифоров је написао писмо комитету за метеорите у Академији наука, где му нису одмах поверовали, али резултати потраге били су запањујући: стручњаци су постепено открили једну и по тону остатака метеорита типа хондрита, који се углавном састоји од силиката.

3. Метеорит Каинсаз

На територији Републике Татарстан (950 километара источно од Москве) пронађено је 5 метеорита. Највећи је пао у близини села Каинсаз у Мусљумовском рејону усред дана, 13. септембра 1937. године у 15 сати и 15 минута. У то време у пољу су радили сељаци из колхоза. Приликом пада метеорит се разлетео на комаде. „Један од њих, тежак 54 килограма, замало није убио колхозницу Мављуду Бадријеву. Ваздушни талас је био толико јак да је Бадријева, која се налазила на четири-пет метара од места пада метеорита, оборена с ногу“, објавио је лист „Известија“ месец и по дана после овог догађаја.

Комад од којег је оборена колхозница није био највећи. Најкрупнији део метеорита био је скоро двоструко тежи и имао је 102,5 килограма. Маса свих пронађених остатака била је 210 килограма, а били су од камена, ћошкастог пирамидалног облика, док је супстанца метеорита била растаљена.

4. Стерлитамачки метеорит

Велики болид је пао на територију Башкирије у близини града Стерлитамак (1.200 километара југоисточно од Москве) 17. маја 1990. године у 23:20. На срећу, није било жртава нити је нанета материјална штета. Небеско тело је пало у поље. У листу „Уралски рабочиј“ 28. јуна 1990. је објављено: „Лет је пратио хук, под ногама је дрхтала земља. Очевици тврде да је у тренутку пада метеорита на земљу утисак био као да се све наоколо подигло и поново спустило“.

Потрага за метеоритом почела је одмах и већ ујутро је пронађен кратер пречника 10 метара и дубине 5 метара. Испоставило се да је болид био од метала. Прва два фрагмента које су пронашли стручњаци били су тешки 3 и 6,6 килограма. Затим је помоћу багера ископано још неколико већих комада, али највећи, тежак 315 килограма, пронађен је тек годину дана касније. Научници претпостављају да се у слоју земље на месту пада крију и крупнији комади метеорита, али ископавања су прекинута, а кратер је испунила вода.

5. Витимски болид

Витимски метеорит ударио је у Земљу у близини града Бодајбо и насеља Мама и Витимски у Иркутској области (4.200 километара источно од Москве). У ноћи између 24. и 25. септембра 2002. године болид је експлодирао на небу, изазвавши метеорску кишу. „Било је светло као дању, осетио се снажан ваздушни талас са силним потресима на огромној територији“, описао је овај догађај директор астрономске опсерваторије Иркутског државног универзитета Сергеј Јазев. И заиста, делићи метеорита после експлозије су оборили и спалили шуму на површини од 60 квадратних километара, а снажан ударни талас се проширио 50 километара у пречнику. Снажније деловање на природу имао је само Тунгуски метеорит.

Амерички војни сателит регистровао је болид, али на висини од 30 километара га је изгубио из вида. На срећу, испод места експлозије није било насељених места и зато нико није страдао. Последице су могле бити трагичне, јер је укупна тежина остатака метеорита износила неколико стотина килограма. Према процени стручњака, пре удара о Земљу метеорит је био тежак око 160 тона.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“