3 Руса који су преживели удар грома

ФК "Знамя Труда"; Ruptly; Ангелина Степанова
5 пута врелије од Сунца, са електричним напоном од милион до милијарду волти и јачином струје од 10 хиљада до 500 хиљада ампера – то је сила која се обруши на људско тело када га удари гром. Има људи који неким чудом то и преживе. А међу њима неки су из Русије.

Сваког минута о површину Земље удари око 3.000 муња. Неке од њих закаче и људе. Сваке године око 1.000 особа умре од удара грома. Муње се међусобно веома разликују, али време ослобађања енергије је веома кратко, око 1/10 секунде. Зато је понекад могуће преживети удар грома. Када би трајао, на пример, читаву секунду, од људског тела не би буквално остало ништа. Рој Саливан (1912-1983), ренџер у Националном парку Шенандоа у Вирџинији, САД, преживео је током живота седам удара грома.

1. Иван Заборовски – на фудбалском терену за време тренинга

Иван Заборовски, 16-годишњи голман, преживео је директан удар грома који га је задесио на тренингу 4. јула 2020. у Московској области.

„Искрено, уопште се не сећам тог данаˮ, каже Иван. „Онесвестио сам се и пробудио тек у болници. Људи су ми рекли шта се догодило и ко ме је спасао, чак су ми показали снимак. Плућа су ми мало оштећена, имам кратак дах, али лекари кажу да ће се то вратити у нормалу. И пробијена ми је бубна опна, глув сам на једно уво. Лекари кажу да паузирам две недеље са тренинзима, узимам лекове и полако се вратим у фудбал. Осећам велику захвалност према мом тренеру, да није било њега, последице би било знатно теже.ˮ

Иван такође каже да му је мајица са тренинга изгорела, да су му копачке страдале и да је гром оставио значајне опекотине по његовом телу. Иван је сачувао своје спаљене ципеле као успомену на невероватну срећу што је преживео.

2. Салауд Ахматов – морали су да му оперишу грудни кош у мраку

46-годишњи Салауд Ахматов, становник Назрана у Републици Ингушетији, за време олује 3. јуна 2020. године изашао је на своју терасу да гледа муње. Једна муња је тада ушла кроз стакло на прозору терасе, прошла кроз леви пазух у његово тело и изашла кроз леђа, отворивши му грудни кош и сломивши 9 ребара.

„Посматрао сам кишу и грмљавину и видео неколико муња које су уследиле брзо једна за другомˮ, рекао је Салауд месец дана после несреће. „Изненада сам осетио снажан ударац, бацило ме је уназад [...] Видео сам крв која тече по мени, осетио сам да ми нешто виси позади и видео сам комадиће кости на поду терасе...ˮ

Ахматов је одмах хоспитализован. Хирург Башир Аушев, који га је оперисао, каже да је изгубио три литре криви, претрпео бројне преломе костију и имао унутрашња крварења.

У болници у коју је пребачен Ахматов није било струје због истог невремена, па је неколико операција неопходних да би се Ахматов спасао хирург са својим тимом морао да изведе у мраку, осветљавајући просторију само мобилним телефонима.

Операције су трајале пет сати у континуитету, али захваљујући вештини лекара Ахматов је спасен.

3. Ангелина Степанова – са дететом у крилу

„Некада сам волела олује. Волела сам да пливам у реци за време олује. Вода је била топла као млеко, а атмосфера чаробна. Волела сам да слушам громове како тутње и да фотографишем муње помоћу телефона, бројећи секунде од муње до грома. Али све то је било некадаˮ, каже Ангелина Степанова, данас 32-годишња жена. „Сада, када почне да грми, затворим се у купатило без телефона и било каквих електричних уређаја. То је сада моја фобија и научила сам да живим с тим. Прошло је 9 година, али сећања нису избледела.ˮ

2011. године, када је Ангелина имала 23 године, седела је на трему своје куће са ћерком у крилу, куцкајући по мобилном телефону, док је њена мајка спавала у кући. „Изненада сам осетила снажан електрични удар, одмах сам устала, испустивши ћерку на под и тресла сам се неких 15 секунди!ˮ - присећа се Ангелина, још увек потресена овим догађајем.

„Све пред очима ми је било бело и нисам ништа видела. Све жице у кући су пуцкатале и осетила сам да ми је коса накострешена, осетила сам да ми је струја ушла у тело кроз десну руку и осетила сам је у нози. Све се догодило веома брзо, али време је стало и сећам се свега. Када сам престала да се тресем, повратио ми се вид и чула сам удар грома тачно изнад моје главе, који ме је заглушио. Зграбила сам ћерку и истрчала на кишу!ˮ

Ангелинина мајка ју је убедила да уђе. Касније је утврђено да је гром ударио струјомер на предњем зиду куће, а затим је струја ударила Ангелину. На срећу, њена ћерка је само делимично закачена истим напоном.

После несреће Ангелина није хоспитализована, али срце ју је болело „неподношљивоˮ, каже она. Лекари су открили мању аномалију на њеном срцу и срцу њене ћерке. „Не смемо се бавити спортом нити се излагати било каквим озбиљним физичким напорима и вежбамаˮ, каже Ангелина са жаљењем. Осим тога, ништа се није много променило: „Није ми се 'отворило треће око', морам да признам, ништа томе слично.ˮ

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“