„Ума поседује документ који доказује да није дивља животиња“, каже Јевгенија. „Бизнис узгоја егзотичних животиња је суров и 90% узгајивача повезано је са криволовцима.ˮ Она каже да је Уму купила како би јој спасла живот, јер животиње на фарми живе у ужасним условима, у малим прљавим кавезима.
Ума је веома паметна и чак разуме неке команде. Свиђа јој се њен одраз у огледалу. Чак и она зна да је неодољива!
Мала самурица узима шта год јој се допадне. То је њен природни инстинкт. Ума са својим поштено украденим парадајзом.
„Мој однос са Умом сажет у једној фотографији: самурица је стално незадовољна, док ја покушавам да убедим себе да је упркос свему она један медењак (негде дубоко у души). Мада ме и не гризе тако јако за прсте, па могу да преживим”, написала је Јевгенија.
Плес са кокошком.
„Скромност није нешто чиме се Умора може похвалити.ˮ
„После две године заједничког живота постала је нежнија. Може вас угристи у сваком тренутку, али сада ми спава у наручју.ˮ
Самур у брилијантима? Што да не!
„Одвела сам Уму у шуму. Ума каже да је тамо мокро, прљаво и пуно страшних звукова. Самурица је одлучила да ће ипак владати са своје терасе. У шуму идите сами.ˮ
„Људи су тако чудни: мазе нас, шетају по нашој територији и причају нам чудним гласовима, а када радимо шта хоћемо, љуте се! Моја човечица ми не дозвољава да јој реновирам стан! Када огулим тапете, она их поново залепи.ˮ