Руска „укусна моћ“: Како је један Јерменин освојио српска срца својим суши специјалитетима

Суши бар Extra-Sushi чији је власник Јерменин Артур Исраељан налази се на Аутокоманди испод надвожњака.

— Добро дошли на руску територију! Немамо заставу, али имамо руски дух! – топло нас дочекује домаћин.  Крај њега су помоћнице Оља и Наташа, лепотице са плавим очима и косом боје пшенице. 

Дмитриј Лане

— Наше су приче сличне: удале смо се за Србе, затим тражиле посао и нашле Артура. Радимо овде већ пет година. Артур нам је као отац. Помаже нам у свему. Недавно нас је повео у Македонију да урадимо визе. Ми смо као породица и атмосфера овде је породична, — говоре Наташа и Оља. 

— Ујутру седнемо, попијемо кафу, попричамо, а затим се и лакше ради. Посао је друга породица! – објашњава Артур. 

Возач чека наруџбине. Артур има неколико аутомобила који развозе по целом граду свежу храну коју припремају Оља и Наташа. Артур је некад и сам радио као возач. 

Дмитриј Лане

— Београд знам боље од 80% Београђана! – каже он.

Суши бар има укупно седам радника. Артур је по образовању електроинжењер. Дошао је у Београд пре 14 година да се бави бизнисом, али партнери су се разишли и он је одлучио да почне породични бизнис. У то време у Београду није било суши барова, каже он.  Он додаје да је први човек који је у Србију довезао јегуљу и да се претходно ту није могла наћи морска риба. А довозио је и кавкаске траве које користи као зачине. 

Дмитриј Лане

— Наши главни клијенти су Руси, иако смо и неке Србе навикли на нашу храну. Наши су клијенти биле и различите амбасаде: украјинска, америчка, британска, мађарска. Затим су увели санкције Русији и престали су да једу нашу храну. И ми смо њима увели санкције – не идемо у Мекдоналдс!

Код нас је храну наручивала принцеза Софија Карађорђевић, министар Ивица Дачић, његов претходник Вук Јеремић, Саша Мали, руски политичар Сергеј Бабурин воли да једе код нас… А кад смо почели било је смешно: „Дајте нам ћевапе од пиринча са рибом, а рибу скувајте, живу не једемо, од ње се умире“ – смеје се Артур.  Срби су се прво плашили сушија и сакеа. 

Дмитриј Лане

— Србе много волим. Они су као неки руско-кавкаски народ из наше совјетске младости. Срби су пријатни људи и воле своје блиске. И воле да поједу. Они личе на нас. Воле и мене, зову ме „руски брат“. А ја и јесам Рус, јер то није националност, то је стање душе.  Артур говори како је освојио српска срца својом храном. 

— У погледу укуса Срби су специфичан народ. Њихове гастрономске традиције су се формирале вековима и практично је немогуће натерати их да једу нешто друго. Од зачина сем лука и „вегете“ они ништа не користе. А наш шашлик без трава је немогуће замислити. Али решили смо тај проблем: Кинези сада све гаје. И Срби на пијаци продају различите траве.

Дмитриј Лане

Њихови се укуси мењају и ми их навикавамо на наше, — каже Артур.  Суши специјалитете као Артурове никада нисам видела. И порције су велике у поређењу са оним што ћете добити у другим ресторанима. Београђани су срећни што имају овакву храну. 

Артурова кухиња је права руска „мека моћ“ на Балкану!

Он планира да отвори и сендвичару. 

— Пробали смо хамбургер у граду за 1500 динара. То је немогуће јести! Не, морамо сами да их спремамо, — каже он и објашњава да је у хамбургеру најважнији сос, а он има своје тајне рецепте. Хлеб ће такође да пеку сами. 

— Поливао сам недавно капију, а затим се појавило сунце и видим – паучина је у ћошку остала као православни крст! Не, без Бога се у животу ништа не може урадити и ништа није случајно, — каже Артур. 

Ми климамо главом и пијемо ледено српско пиво. Крај нас пролази воз, надвожњаком јуре кола хитне помоћи. А на „руској територији“ Артура владају ред и мир. 

Док у Београду постоји ово острво доброте, главни град ће увек бити сит, јер храни га јерменски Рус који прави најукусније суши специјалитете.  

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!