Упознајте једну од најопаснијих биљака у Русији

Човек у заштитном оделу уништава боршчевик Сосновског, 7. јул 2020. Московски регион, Русија.

Човек у заштитном оделу уништава боршчевик Сосновског, 7. јул 2020. Московски регион, Русија.

Сергеј Савостјанов/TASS
Свињски коров Сосновского на први поглед делује мирољубиво и безазлено, и чак личи на мирођију. Али изглед вара. Ова демонска биљка жели само једно – да вам нанесе бол и натера на сузе, а можда чак и да вас убије.

Сваког лета Руси облаче специјална заштитна одела, узимају најоштрије ашове и крећу у борбу против свињског корова Сосновског (Heracléum sosnówskyi, на руском „борщевик Сосновского“). Тај коров личи на џиновску мирођију, али може бити опасан по живот. Расте на сваком месту, и покрај пута и по двориштима. Због чега је толико опасан?

Како се „боршчвик Сосновског“ појавио у Русији?

Свињски коров се у Русији појавио у тешким временима после Другог светског рата, када је Совјетском Савезу било крајње неопходно да подигне своју пољопривреду на ноге.

Боршчевик на њивама совхоза „Горошино“ који се узгаја за силажу. Псковска област, 29. јул 1974.

С обзиром на несташицу сточне хране руководиоци колхоза су тражили јефтину биљку која би могла да послужи у ту сврху. Обратили су пажњу на мечју шапу (шапику, папоњак) која је првобитно била заступљена у хладним планинским пределима Турске и Грузије и никада се није ширила изван тог подручја. Тако је било све до 1950-их, када је учињен експериментални покушај да се та биљка одгаји у Кабардино-Балкарији. Резултат је био невероватан. Испоставило се да се биљка размножава великом брзином и достиже џиновске размере, тј. може да порасте и четири метра у висину. Ботаничарка Ида Манденова је описала ту врсту и дала јој име по своме учитељу Дмитрију Сосновском.

Годинама су научници експериментисали са свињским коровом Сосновског на различитим научним институтима Лењинграда, Москве, Карелије и Украјине. „Боршчевик“ се одлично прилагодио новом поднебљу. Специјално је гајен као крмна култура за силажу, чак је култивисан и у ботаничким баштама као украсна биљка.

У исто време је и Норвешка вршила експерименте са другом врстом мечје шапе али су Норвежани дошли до закључка да краве које једу ту биљку дају млеко без укуса, а у потомству им се појављују мутације. Поред тога, сок из стабљике изазива дерматитис. Због свега тога се у Северној Европи одустало од примене мечје шапе у исхрани стоке. Али у СССР-у и другим социјалистичким земљама овај коров је интезивно гајен све до 1980-их, када је већ практично био свуда распрострањен.

Због чега је боршчевик толико опасан?

Боршчевик (лат. Heracleum)

У свету постоји око 70 познатих врста дивовског свињског корова. Све оне, наравно, личе једна на другу, али су поједине варијације мање или више отровне. Неке од њих се чак могу и појести. Занимљиво је да руски назив „боршчевик“ веома подсећа на реч „боршч“. Можда је такав назив и добио зато што се од поменуте врсте може припремати храна.

Али ако нисте научник који се професионално бави ботаником, боље је да се никада не приближавате ниједној од тих 70 врста ове биљке. Свињски коров Сосновског је веома опасан, а он је уједно и најраспрострањенија врста у Русији.

Боршчевик (лат. Heracleum)

Једна од главних активних супстанци у боршчевику Сосновског је фурокумарин, који штити биљку од инсеката и дивљих животиња, али је уједно отрован и за човека. Ако додирнете стабљику боршчевика или, још горе, ако дођете у додир са соком из стабљике, у најбољем случају ћете задобити опекотине на кожи. Ткиво на подручју опекотине ће бити изузетно осетљиво на сунчеву светлост и биће потребно много времена да ране зарасту. Чак и када потпуно нестану трагови тих опекотина, оне се могу поново појавити ако се кожа изложи сунцу. Уколико случајно додирнете стабљику, потрудите се да пажљиво сперете сок водом и сапуном. И одмах се обратите лекару. Опекотине могу бити смртоносне ако захвате 80% коже.

Како се борити против овог корова?

Радници службе за дезинфекцију прскају хербицидима боршчевик у Подмосковској области.

Мечја шапа се врло брзо размножава. Почиње да расте крајем пролећа, цвасти се појављују током лета и цветају до октобра. Ветар лако разноси семе на све стране, и то веома далеко, тако да кроз пар година биљка избија на новом месту и на тај начин агресивно и неконтролисано заузима нове територије. А тамо где расте мечја шапа више ништа не расте.

Због тога се Руси боре против овог корова на разне начине, од механичког ископавања корена до примене пестицида. Ако је боршчевик тек почео да расте, обично се ископава са све кореном и спаљује. Цвасти треба покрити пластичном кесом или нечим сличним да се зрело семе не распе и не одлети, а затим их спалити. У екстремним случајевима, када је терен густо покривен овим коровом, користе се хербициди (а затим се коров, наравно, спаљује). Научници су израчунали да је потребно пет година како би се боршчевик искоренио јер његово семе остаје у земљи.

У Московској области је 2018. године уведена новчана казна за власнике плацева на којима неконтролисано расте свињски коров. Казна може бити и 5.000 рубаља (око 70 долара) за приватна лица и чак милион рубаља (око 14.000 долара) за предузећа.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“