Руски „номадски“ фотограф за вечност чува портрете народа који нестају

Фотограф Александар Химушин преко 12 година фотографише припаднике малих народа широм света. Рођен је у Јакутији, а доста времена је провео у Аустралији. У свом фотографском пројекту „Свет у лицимаˮ приказује портрете припадника различитих народа наше планете. Данас живи у Москви и наставља своје експедиције по Русији, при чему не обилази само туристичка места.

Девојка из Јакутије

„2014. године, прегледајући бројне фотографије, видео сам много портрета и одједном ми је синуло: сусрети са тим људима били су најзанимљивији део мојих путовањаˮ, каже овај номадски фотограф, како сам себе назива. „Јер када пређеш границу, онда се не сусрећеш пре свега са разликама у природи, него са разликама у култури и менталитету.ˮ

Ненецки момак 

Првих 200 портрета објавио је на интернету под називом „Свет у лицимаˮ. А онда је одлучио да се бави само тим пројектом, док је раније водио популарни блог о својим путовањима.

Девојка из народа Евенки

По Русији Александар путује од 2016. године. Прве експедиције водиле су га по Сибиру и Далеком истоку. Он не тражи своје јунаке унапред, снима све људе који на то пристану, а затим бира најуспелије снимке. Неки радови годинама чекају на објављивање, а неки постају „хитовиˮ и појављују се на насловним странама DailyMail, DailyMirror и DailyTelegraph.

Девојка из народа Орочи

Свако путовање траје од неколико недеља до месец дана, јер многи народи живе у удаљеним насељима и потребно је време да би се до њих стигло. Ношњу бирају на лицу места. Локални становници, наиме, са задовољством из сандука ваде своја свечана одела и украсе својих предака.

Старица из народа Долгани

Александар је засад фотографисао представнике око 30 малих народа Русије и неколико десетина народа широм света. За многе од ових народа званично се сматра да више не постоје.

Девојка из народа Нивхи

„Био сам на местима где је остало мање од десетак припадника неког народаˮ, каже фотограф. „То су места на планети до којих се тешко стиже, али када дођеш тамо фактички схваташ да тамо више нема никаквих културних артефаката. Понекад су људи специјално правили одећу за снимање на основу старих цртежа.ˮ

Девојка из Чувашије

Чувашија је била први европски регион Русије у којем је Александар организовао снимање. „Фотографисао сам и старице у селима, и девојке у народним ношњама. Локални музеј нам је чак ставио на располагање праве сребрне украсне капе из 18. века – потпуно очаравајуће! А и многи Чуваши, како се испоставило, чувају своје традиционалне ношње од својих прабаба, украшене старим кованицама.ˮ

Мушкарац из Хакасије

„У мом послу ми се највише свиђа комуникација са људимаˮ, каже Александар. „Чак се трудим да не читам никакве водиче пре путовања како не бих имао нека очекивања.ˮ

Девојка из народа Сојоти

„Сада ме сви знају и дочекују као члана породицеˮ, каже Александар. „Када сам се спремао за пут на Камчатку, нисам имао никакве јасне планове и просто сам се јавио неким виртуелним познаницима на друштвеним мрежама. Буквално дан касније повезали су ме са људима који се баве културом у тим крајевима и организовали путовање.ˮ

Мушкарац из народа Енци

Данас у својој колекцији он има на хиљаде портрета и не планира да престане са радом. „Ми у Русији имамо пуно народа и желим све да их прикажем, али знам да је то дуг посао, можда и за цео животˮ.

Старица из народа Улчи

„Неки моји јунаци, као ова бака, на пример, већ су напустили овај светˮ, каже Александар. „А с њима одлази и култура ових народа. Један од глобалних циљева мог пројекта је да скренем пажњу омладине на неговање традиције и језика народа којим припадају, посебно у местима удаљеним од цивилизације.ˮ

Фотографија Александра

Како би што више људи упознао са културом малих народа, Александар организује изложбе у разним деловима света. 2019. године са великим успехом одржао је изложбу у седишту Уједињених нација у Њујорку.