Авантуре америчког наставника у Горбачовљевој Русији

„Русија је загонетка завијена у мистерију унутар енигмеˮ, Американац Френк Томс своју књигу о Русији започиње овим речима Винстона Черчила из 1939. године. Имајући на уму концепт лутке „матрјошкеˮ или „бабушкеˮ, у којој се налази неколико мањих луткица, Френк је Совјетски Савез посетио уочи његовог распада. Тражио је унутрашње слојеве руског живота, имао јединствену прилику да из прве руке стекне утиске о животу иза „гвоздене завесеˮ, а на крају такође научио много тога о себи самом.

Његова књига „Иза црвеног вела: Американац у Горбачовљевој Русијиˮ (која ће бити објављена 15. септембра 2020. у издању SparkPress) говори о америчком наставнику који одлучује да самог себе стави на пробу тако што ће отпутовати у потпуно непознат свет тражећи истину иза пропаганде с обеју страна.

SparkPress, 2020

Зашто Русија?

Френкови први сусрети са Русијом били су веома површни. 50-их година он је још као ђак открио „Радио Москвуˮ који га је „фасцинирао више местом са ког се емитује него садржајемˮ. Затим је тајанствена земља Совјета почела да постиже изванредне успехе у свемиру: Спутњик, Белка и Стрелка, Гагарин и Терешкова. СССР је у том погледу надмашио Америку, изазивајући радозналост младића!

На колеџу Френк је био импресиониран предавањима о руским царевима, руским пределима и менталитету руских људи. Сањао је да једног дана посети ову земљу, али пре тога је 20 година провео као предавач руске историје и марксизма у америчким школама, интересујући се за све што је руско и совјетско.

SparkPress, 2020

Френк је, као и сви људи на Западу, имао прилику да чита само пропагандне извештаје о совјетским војним и космичким достигнућима, као и антисовјетске америчке текстове. До половине 80-их, Френк је већ био уморан од свега тога, па је одлучио да мора да упозна стварне Русе и да разговара са њима.

Како је Совјетски Савез дочекао Американца

Када је у марту 1985. године Горбачов дошао на власт, перестројка је омогућила извесно отварање „гвоздене завесеˮ. У новој епохи отворености и транспарентности у СССР-у . појавила се узајамна радозналост код обичних Руса и Американаца. Најпре су одржане телевизијске конференције између две суперсиле, а затим се појавила и могућност за путовања у другу земљу.

КГБ је, ипак, остао активан. На јесен 1985. године, када је Френк организовао путовање у СССР, он није имао много слободе да се сам креће где пожели. Званична туристичка агенција „Интуристˮ вредно се старала о странцима који дођу у земљу... и водила рачуна о томе шта имају прилику да виде.

Са циљем да открије још један слој руске матрјошке, Френк се пријавио за учешће у америчко-совјетском програму размене наставног кадра и на јесен 1986. године стигао у Лењинград, овога пута не као туриста. Коначно је имао јединствену шансу да упозна праве Русе.

SparkPress, 2020

Френк је желео да са њима успостави добре односе, да их саслуша и покуша да их разуме, „нисам желео да их осуђујем, него да учим од њих, нисам хтео да им донесем Америку, него да будем Американац са њимаˮ, записао је он у својој књизи.

И шта је Френк сазнао о Русима?

Када се Френк по први пут сам шетао улицама Лењинграда, осетио је опасност када је схватио да два типа мотре на њега. Помислио је да би се могао наћи у невољи. Био је раније упозорен да на улици не размењује новац. Такође се уплашио да би му могао нестати новчаник. Испоставило се да су они типови били продавци на црно. Питали су га да ли жели да купи нешто аутентично „совјетскоˮ, различито од онога што нуде званичне продавнице за странце.

Лењинград

Jуриj Белински, Игор Зотин/ТАСС

Авантуристички дух Френку је омогућио да упозна још један слој матрјошке и отворено разговара са овим момцима. Рекао је да покушава да пронађе две девојке са универзитета. И каквог ли чуда: од скоро пет милиoна људи колико је тада живело у Москви ова двојица су познавала баш те девојке. Позвали су Френка на вечеру са њима. Мада нервозан, он је кренуо. Ови момци не само што су му помогли да пронађе девојке, него су се дивно провели заједно и открили му своје животе и порекло.

Jуриj Белински/ТАСС

Ови руски пријатељи су желели да „се извуку из свеобухватног комунистичког система и да у свом животу имају могућност избора. И желели су да их неко чујеˮ, записао је Френк.

Као наставник он је запазио кључну разлику у ставу совјетских наставника према ученицима у односу на америчке наставнике. Совјетски наставници су показивали велико лично интересовање и осећали да треба да буду брижне „мајкеˮ, које се боре за ученике у друштву и помажу им да пређу у свет одраслих.

Истовремено Френка су импресионирали ученици који су измишљали на десетине начина да направе „пушкицеˮ и додају их колегама. Осећали су да је важније помоћи пријатељима да положе него да они сами имају бољи резултат од других.

Москва

Андреj Соломонов/Sputnik

На крају, оно што је Френк сазнао о Русима било је веома контрадикторно, али такође веома реално: „Руси су љубазни и агресивни; великодушни и непредвидиви; препуни наде и депресивни; препуни љубави и опасни; искрени и препредени; отворени и тајанствени.ˮ

За Френка је било изненађујуће како су у јавној сфери Руси испуњавали захтеве власти, док су у приватном животу, у тврђавама својих станова, „живели далеко од совјетског привида, обичан свакодневни животˮ.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!