Ова станица је требало да се нађе испод Тверског трга који је у совјетско доба носио назив Совјетски трг. Међутим, 1934. године донета је одлука да се на том месту постави подземни одбрамбени бункер.
На тргу су се налазиле важне институције. Главна међу њима била је зграда градске управе Москве (Моссовјет) на адреси Тверска бр. 13 (данас је то главна канцеларија московског градоначелника). Преко пута трга налазио се Институт Лењина са својом тајном архивом.
Обема зградама били су потребни безбедни подземни излази и склоништа, па се бункер „Совјетскаˮ нашао на правом месту за ту сврху. Такође ту се налазио подземни штаб Цивилне одбране града Москве. Верује се да тајни објекат који су ту налази функционише и данас.
После одлуке да се Совјетска станица претвори у бункер, на потезу дугом 2 километра између станица Театрална и Мајаковског није било других станица. Тек 1979. године појавила се Тверска (тада Горковска).
Између 1964. и 1974. стара Калушка станица је била крајња јужна станица на Калушко-Ришкој (наранџастој) линији. Била је то тада (а и данас је) надземна станица. Када је линија 1974. године продужна према југу, нова Калушка станица је подигнута у близини (она која данас носи то име), док је стара станица постала депо за возове.
Зграда депоа је касније проширена према истоку. Пруге на једном од бивших колосека су уклоњене, на другом колосеку се возови смештају преко ноћи, а перон се користи као магацин.
Прича о овој станици веома је слична претходној. Стара Првомајска станица отворена је 1954. године. Била је то крајња источна станица на Арбатско-Покровској (тамноплавој) линији, прва надземна станица московског метра и његова најисточнија станица.
Међутим, 1961. године је одлучено да се Арбатско-Покровска линија продужи за још две станице и да буду изграђене Измајловска и нова Првомајска. Зато је стара Првомајска затворена и претворена у део депоа који можете видети када се возите од Партизанске до Измајловске станице.
У депоу су оригинални зидови станице, пројектовани у стилу стаљинског ампира, сачувани у првобитном стању. Некадашња улазна дворана данас се користи као сала за конференције. Иза гаража такође можете видети првобитни улаз на станицу.
Најкраћи перон у московском метроу (само 26 метара) поседује станица Троице-Ликово. Требало је да то буде потпуно функционална станица на деоници између станица Крилатско и Строгино на Арбатско-Покровској (тамноплавој) линији, што је данас најдужа раздаљина између две станице (преко 6 километара).
Првобитно је испод земље за станицу одређен простор за путнички перон дуг 200 метара. Али 2008. године, током изградње станице, село Троице-Ликово (по којем станица носи име) добило је статус историјског споменика, па су планови за завршетак изградње стопирани.
Данас станица Троице-Ликово служи у техничке сврхе. И даље поседује излаз над земљом за хитне случајеве.
Још једна техничка станица на Арбатско-Покровској (тамноплавој) линији под називом Објекат Д никада није требало да буде станица, већ само место излаза за хитне случајеве. С обзиром да је раздаљина између станица Крилатско и Строгино преко 6 километара, правила безбедности налажу да се ту нађе још један излаз за хитне случајеве (осим Троице-Ликова).
Објекат Д има два перона дуга 40 метара и степениште до излаза над земљом. Под земљом се користи за смене особља у возовима.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
