У руској републици Јакутији живе коњи отпорни на „минус бесконачно“ (ФОТОГРАФИЈЕ)

Legion Media
Јединствена врста коња живи само у овом хладном региону. Јакутски коњи се одлично осећају на -50 степени Целзијуса!

(1)

Упознајте јакутске коње, масивне и здепасте, са непослушном гривом. Они се не боје ни најжешћих мразева.

Јакутски коњ, Ојмјакон, фебруар 2020.

(2)

Научници сматрају да ова врста коња постоји хиљадама година, али је званично призната тек крајем 1980-их. Сматра се да су то потомци древних првобитних коња који су дошли овамо из Азије и променили изглед, прилагодивши се суровијим климатским условима.

Крдо јакутски коња (младунци).

Данас у Јакутији постоје три подврсте: северни оригинални коњ (такозвани Верхојански коњ, по једном од најхладнијих места на планети), јужни коњ, који је нешто мањи, и јужни крупни тип, добијен укрштањем са другим врстама.

(3)

Јакутски коњ је у просеку висок само 140-145 цм, али је тежак око пола тоне.

Јакутск, република Јакутија, Русија. Руски атлетичари Роман Трубецки, Карина Гљебова (у првом плану) и Иљас Нургалијев (у средини у другом плану) на церемонији паљења бакље на првим зимским Међународним спортским играма „Деца Азије“ у парку природе „Ленски стубови“.

Углавном су смеђи и сиви, док су друге нијансе далеко ређе. По природи су дружељубиви, мирни и знатижељни. Добро трче по неравном терену.

(4)

Клима у Јакутији је оштра континентална. Током лета се температура пење до +35 степени, а зими се спушта до -50 степени Целзијуса. На северу овог региона, у Верхојанску и Ојмјакону, забележене су температуре око -70 степени Целзијуса. Али јакутски коњи то не доживљавају као проблем. Имају густу поддлаку и могу да бораве на отвореном чак и по најљућем мразу. У хладније доба године добијају нови „слој“ заштите у виду иња и не смрзавају се. Чак и ждребе може да преноћи под отвореним небом. Веома брзо праве наслаге поткожног сала.

Јакутски коњи

(5)

Јакутски коњи се гаје на газдинствима за узгој коња, али су потпуно самостални. На пример, сами налазе храну у снегу дубоком један метар и ископавају је копитама.

Јакутски коњ

(6)

На северу је тешко замислити живот без ових коња. Далеко од градова, где нема путева, они мештанима служе као главно превозно средство. Тамо где се чак и џип лако заглави у снегу јахач са уживањем прође на овом коњу.

Јакутски коњ

(7)

Јакутским узгајивачима ирваса ови коњи служе за јахање. И поред велике масе, они брзо трче чак и по дубоком снегу и беспућу. Користе се и за вучу. Јакутски коњ за 24 часа може да пређе 100 км и да превуче 300 кг терета. Обичај је да пред дугачак пут кроз тундру коњ цео дан не једе, како би изгубио мало на тежини и брже трчао.

СССР, Јакутија, 1. октобар 1988.. Узгајивач северних јелена бригадир Михаил Петрович Лебедев. Његови преци су се из генерације у генерацију бавили узгајањем северних јелена.

(8)

Јакутски коњи су дуговечни. Могу да раде по 25-27 година, док остале врсте у просеку раде двадесетак година.

(9)

Мештани праве од коњског млека национални ферментисани напитак „кумис“.

Ловац Андреј Алексејев са јакутским коњем. Јакутија.

(10)

Сматра се да је ова врста аутохтона и може да живи само у северним крајевима. Топлија или јужна клима им никако не одговара. Овакав коњ се може срести само у Јакутији и на Далеком истоку.

Јакутски коњ

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“