У руској републици Јакутији живе коњи отпорни на „минус бесконачно“ (ФОТОГРАФИЈЕ)

(1)

Упознајте јакутске коње, масивне и здепасте, са непослушном гривом. Они се не боје ни најжешћих мразева.

Јакутски коњ, Ојмјакон, фебруар 2020.

Maarten Takens

(2)

Научници сматрају да ова врста коња постоји хиљадама година, али је званично призната тек крајем 1980-их. Сматра се да су то потомци древних првобитних коња који су дошли овамо из Азије и променили изглед, прилагодивши се суровијим климатским условима.

Крдо јакутски коња (младунци).

Максим Унаров (CC BY-SA 3.0)

Данас у Јакутији постоје три подврсте: северни оригинални коњ (такозвани Верхојански коњ, по једном од најхладнијих места на планети), јужни коњ, који је нешто мањи, и јужни крупни тип, добијен укрштањем са другим врстама.

Иља Варламов (CC BY-SA 4.0)

(3)

Јакутски коњ је у просеку висок само 140-145 цм, али је тежак око пола тоне.

Јакутск, република Јакутија, Русија. Руски атлетичари Роман Трубецки, Карина Гљебова (у првом плану) и Иљас Нургалијев (у средини у другом плану) на церемонији паљења бакље на првим зимским Међународним спортским играма „Деца Азије“ у парку природе „Ленски стубови“.

Андреј Голованов/TASS

Углавном су смеђи и сиви, док су друге нијансе далеко ређе. По природи су дружељубиви, мирни и знатижељни. Добро трче по неравном терену.

Иља Варламов (CC BY-SA 4.0)

(4)

Клима у Јакутији је оштра континентална. Током лета се температура пење до +35 степени, а зими се спушта до -50 степени Целзијуса. На северу овог региона, у Верхојанску и Ојмјакону, забележене су температуре око -70 степени Целзијуса. Али јакутски коњи то не доживљавају као проблем. Имају густу поддлаку и могу да бораве на отвореном чак и по најљућем мразу. У хладније доба године добијају нови „слој“ заштите у виду иња и не смрзавају се. Чак и ждребе може да преноћи под отвореним небом. Веома брзо праве наслаге поткожног сала.

Јакутски коњи

Legion Media

(5)

Јакутски коњи се гаје на газдинствима за узгој коња, али су потпуно самостални. На пример, сами налазе храну у снегу дубоком један метар и ископавају је копитама.

Јакутски коњ

Legion Media

(6)

На северу је тешко замислити живот без ових коња. Далеко од градова, где нема путева, они мештанима служе као главно превозно средство. Тамо где се чак и џип лако заглави у снегу јахач са уживањем прође на овом коњу.

Јакутски коњ

Legion Media

(7)

Јакутским узгајивачима ирваса ови коњи служе за јахање. И поред велике масе, они брзо трче чак и по дубоком снегу и беспућу. Користе се и за вучу. Јакутски коњ за 24 часа може да пређе 100 км и да превуче 300 кг терета. Обичај је да пред дугачак пут кроз тундру коњ цео дан не једе, како би изгубио мало на тежини и брже трчао.

СССР, Јакутија, 1. октобар 1988.. Узгајивач северних јелена бригадир Михаил Петрович Лебедев. Његови преци су се из генерације у генерацију бавили узгајањем северних јелена.

Анатолиј Кузјарин/TASS

(8)

Јакутски коњи су дуговечни. Могу да раде по 25-27 година, док остале врсте у просеку раде двадесетак година.

(9)

Мештани праве од коњског млека национални ферментисани напитак „кумис“.

Ловац Андреј Алексејев са јакутским коњем. Јакутија.

Валериј Шустов/Sputnik

(10)

Сматра се да је ова врста аутохтона и може да живи само у северним крајевима. Топлија или јужна клима им никако не одговара. Овакав коњ се може срести само у Јакутији и на Далеком истоку.

Јакутски коњ

Legion Media

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!