Први човек у космосу Јуриј Гагарин никада не би постао легенда да је живео у Сједињеним Државама, пошто, једноставно, не би имало никаквог смисла чак ни да предаје документа.
Гагарин је имао обичну пилотску школу и свега две године праксе, када је 1960-те одабран за први одред космонаута. У то време космонаути су регрутовани искљиво међу војним пилотима ловачких авиона и није било високих критеријума у погледу образовања.
И у Сједињеним Државама одабир је био строго поверљив, а спровођен је међу пробним пилотима са високим образовањем (бар завршене основне студије) и најмање 1500 сати лета. Када би се ови критеријуми применили на први совјетски одред, испоставило би се да су само Павел Бељајев и Владимир Комаров завршили војну ваздухопловну академију. А тражене сате лета имао је само Бељајев.
После првих пријема космичке силе врло брзо су разрадиле свака свој систем одабира кандидата. У Совјетском Савезу космонаут је морао да буде члан партије, искусни војни пилот, беспрекорно здрав и физички спреман попут мајстора спорта. Уопште узевши критеријуми које је требало испунити деценијама нису мењани и били су врло строги, због чега никада није било „превише“ космонаута. На крају, свемирски брод „Сојуз“ којим су космонаути летели скоро 60 година има само три места која су лако попуњавана постојећим „идеалним“ кандидатима.
Што се не може рећи за амерички космички програм. Преломни тренутак Наса бележи 1978. године када је објављен отворени конкурс (први после 1969. године) поводом покретања амбициозног програма „Спејс шатл“. Са свемирским бродовима који су имали места за највише осам особа и без могућности беспилотне доставе терета на орбиту било је јасно да ће у непосредној будућности бити потребан велики број астронаута. Тако су критеријуми снижени и агенцији је стигао рекордни број апликација. Селекцију је прошло 35 кандидата, како војних пилота, тако и научника из цивилног сектора.
Оволики степен отворености у Русији је забележен тек 2012. године, „због напете кадровске ситуације“. Наиме, услед дотад затвореног пријема, космонаути су могли да постану само војни пилоти и запослени у ракетно-космичкој области. И то је имало негативни ефекат. Како је из комисије за пријем објашњено још 2005. године, интересовање за лет у космос, и без тога, није било велико, претежно због малих плата у овом сектору, док они који су упркос томе имали јаку жељу нису пролазили из медицинских разлога.
Стога се са прављењем уступака у погледу ригорозних правила почело још 2006, од када, рецимо, три пуне године радног стажа у предузећу више нису биле неопходан услов. Чак су на професионалним високошколским установима забележени случајеви покушаја људи са стране да „врбују“ студенте завршних година за одред космонаута, директно из школске клупе. У Русији данас у космос могу да лете научници, биолози, лекари.
Међутим, и поред свеопштег снижавања критеријума, Американци ипак не би могли да прођу на аудицији Роскосмоса. Руска космонаутика ни дан-данас зпараво није успела да изађе из ригорозних антропометријских оквира. А све због модела постојеће космичке технике и опреме.
Све је строго прописано, обим груди, величина стопала, ширина кукова у седећем положају, али и растојање између углова подпазушних јама!!! Ова правила ће, како се очекује, бити промењена када буде почео да се користи нови свемирски брод „Орел“ (познат и као „Федерација“).
Руски космонаути, међутим, имају нешто веће шансе да се нађу у Насином одреду. Тамо захтеви нису генерализовани већ зависе од конкретног случаја. Наса, наиме, врши засебне пријеме астронаута пилота, астронаута истраживача и астронаута предавача.
Сви кандидати морају да знају да пливају, говоре руски језик (други званични језик на Међународној свемирској станици), и имају бар сведочанство о завршеним основним студијама. Међутим, у вези са здравственим критеријума, ситуација је далеко једноставнија. Наса је укинула ограничења у погледу година, а ни савршен вид више није неопходан, јер се може кориговати контактним сочивима.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
