Како живе рускe Швабе у степама Сибира?

Лево: знак на путу у Алтају; десно: музеј у Азову

Лево: знак на путу у Алтају; десно: музеј у Азову

Марина Тарасова, Александар Ошчепков/ngs.ru
Потомци немачких досељеника у алтајским и омским степама до данас чувају културу и обичаје својих предака.

Међу етничким Немцима у Русији живе потомци менонита који су у Русију стигли још у 18. веку на позив Катарине II, затим досељеници у оквиру „Столипинове реформеˮ почетком 20. века, у којој се делила земља на бесплатно коришћење, као и „новодосељенициˮ, потомци руских и совјетских Немаца из других региона бивших савезних република. У совјетско доба било је и насилних пресељења, када су етничке Немце у теретним вагонима пребацивaли у Сибир, бришући сећање на немачка насеља на Криму и Кавказу. 

Данас се у Русији око 400 хиљада људи изјашњавају као припадници немачког етноса, а већина њих живи у Сибиру и на Уралу (на Алтају и у Омској области по 50 хиљада, у Тјумењској, Чељабинској и Кемеровској области и Краснојарском крају по 20 хиљада, као и по неколико хиљада људи у градовима на Волги).

У тим крајевима они говоре на различитим дијалектима немачког и руског језика, славе празнике и по немачким и по руским обичајима и правe веома укусне кобасице.

Пријатељство међу народима и обичајима

Марина у музеју у Азову

Марина Тарасова (у девојаштву Nuss) доселила се у Омску област из Казахстана 1991. године после распада СССР-а. Најпре је живела у немачком селу Новоскатовка (140 km од Омска), а затим се  преселила ближe Омску. Она је директорка завичајног музеја рејона и проучава културу Немаца у овом крају, прикупљајући старе предмете и фотографије.

Азово

Њено село Азово је највеће „немачкоˮ село у Сибиру, а можда и у Русији, са 9 хиљада становника. Основано је 1909. године за досељенике из Малорусије, којима је подељена бесплатна земља. 

Азово

У Азовском рејону, основаном 1992. године, укупно живи 25 хиљада људи различитих националности: Руса, Украјинаца, Естонаца, Казаха, Мордвина, Узбека, али већина становника ипак има немачко порекло. „Када је рејон основан, било је много руских Немаца који су желели да се доселеˮ, каже Марина. „Тада је интензивну помоћ пружала Немачка, између осталог, поставивши стамбене контејнере за привремени боравак. Данас породице граде своје куће и то често у немачком стилу.ˮ

Овдашњи становници уче немачки језик од обданишта, мада наставника нема довољно, каже Марина. Одрасли језик уче у немачким културним центрима, којих је у рејону чак 18, скоро у сваком селу.

Празници се у Азову славе и по руским и по немачким обичајима. За многе породице Божић пада 25. децембра, али се обележава и 7. јануара. Васкрс се слави по западном календару, али фарбана јаја и васкршња погача остају и до православног. Осим тога, у неким породицама чувају обичај да у кући на зидовима држе ручно извезене изреке из Библије.

Село за проблематичне тинејџере

Ова села имају своје пиваре, пекаре и месне комбинате. Марина већ неколико година организује гастрономске туре по немачком рејону. „Долазе нам људи не само из Немачке, него и из Кине, Канаде, Белгије, Израелаˮ, каже она.

Црква у Аполоновки, Омска област

Постоје и различити облици културне размене са Немачком, али и програм преваспитавања проблематичних тинејџера. За многе од њих то је једини начин да избегну затвор, па пристају да оду у Сибир, где их очекује годину дана живота без уобичајених удобности као што је централно грејање и топло купатило. Како пишу медији, до 80% тинејџера после овог програма напушта антисоцијално понашање.

„Полуградˮ у степама

Немачки национални рејон на Алтају  поред Омске области основан је 1927. године, укинут 1938. а поново формиран 1991. У 16 села ту данас живи нешто више од 16 хиљада људи. Најближи град Славгород налази се на 30 km, док је престоница региона Барнаул удаљена 430 km.

Немачка села Алтаја имају широке асфалтиране улице, ниске ограде, солидне куће од цигле на ишпартаним парцелама. „Све куће су истог типа, имају два улаза и уредна двориштаˮ, каже Владимир Михајловски из Гришковке, који се овамо доселио пре неколико година из Казахстана.

„Сваки догађај у нашем селу има неке елементе немачке културе: песме, плесˮ, каже он. „Имамо и музај руских Немаца и годишњи летњи фестивал Sommerfest са дегустацијом националних јела.ˮ Већина људи се бави пољопривредом.

Центар рејона је село Галбштат, што у преводу са немачког значи „полуградˮ, основано 1908. године (са 1.700 становника). Око трећине становника су Немци.

Главно предузеће у селу је заједничка фабрика „Брукеˮ (Мост), основана 1995. године уз немачку помоћ. Ту се производе кобасице и виршле по немачкој технологији, а од природних локалних производа. Директор фабрике Петер Бос је поносан на то што у његовом предузећу, које запошљава преко 250 радника, владају „немачки ред и руска енергијаˮ. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“