Како живе рускe Швабе у степама Сибира?

• Пратите наше садржаје преко иновационог руског сервиса Telegram! Сви наши најновији и најактуелнији текстови стижу директно на ваш паметни телефон! Ако Фејсбук одбија да дели наше објаве, уз Телеграм смо увек са вама!

Међу етничким Немцима у Русији живе потомци менонита који су у Русију стигли још у 18. веку на позив Катарине II, затим досељеници у оквиру „Столипинове реформеˮ почетком 20. века, у којој се делила земља на бесплатно коришћење, као и „новодосељенициˮ, потомци руских и совјетских Немаца из других региона бивших савезних република. У совјетско доба било је и насилних пресељења, када су етничке Немце у теретним вагонима пребацивaли у Сибир, бришући сећање на немачка насеља на Криму и Кавказу. 

Данас се у Русији око 400 хиљада људи изјашњавају као припадници немачког етноса, а већина њих живи у Сибиру и на Уралу (на Алтају и у Омској области по 50 хиљада, у Тјумењској, Чељабинској и Кемеровској области и Краснојарском крају по 20 хиљада, као и по неколико хиљада људи у градовима на Волги).

У тим крајевима они говоре на различитим дијалектима немачког и руског језика, славе празнике и по немачким и по руским обичајима и правe веома укусне кобасице.

Пријатељство међу народима и обичајима

Марина у музеју у Азову

Марина Тарасова

Марина Тарасова (у девојаштву Nuss) доселила се у Омску област из Казахстана 1991. године после распада СССР-а. Најпре је живела у немачком селу Новоскатовка (140 km од Омска), а затим се  преселила ближe Омску. Она је директорка завичајног музеја рејона и проучава културу Немаца у овом крају, прикупљајући старе предмете и фотографије.

Азово

Марина Тарасова

Њено село Азово је највеће „немачкоˮ село у Сибиру, а можда и у Русији, са 9 хиљада становника. Основано је 1909. године за досељенике из Малорусије, којима је подељена бесплатна земља. 

Азово

Марина Тарасова

У Азовском рејону, основаном 1992. године, укупно живи 25 хиљада људи различитих националности: Руса, Украјинаца, Естонаца, Казаха, Мордвина, Узбека, али већина становника ипак има немачко порекло. „Када је рејон основан, било је много руских Немаца који су желели да се доселеˮ, каже Марина. „Тада је интензивну помоћ пружала Немачка, између осталог, поставивши стамбене контејнере за привремени боравак. Данас породице граде своје куће и то често у немачком стилу.ˮ

Марина Тарасова

Овдашњи становници уче немачки језик од обданишта, мада наставника нема довољно, каже Марина. Одрасли језик уче у немачким културним центрима, којих је у рејону чак 18, скоро у сваком селу.

Марина Тарасова

Празници се у Азову славе и по руским и по немачким обичајима. За многе породице Божић пада 25. децембра, али се обележава и 7. јануара. Васкрс се слави по западном календару, али фарбана јаја и васкршња погача остају и до православног. Осим тога, у неким породицама чувају обичај да у кући на зидовима држе ручно извезене изреке из Библије.

Село за проблематичне тинејџере

Марина Тарасова

Ова села имају своје пиваре, пекаре и месне комбинате. Марина већ неколико година организује гастрономске туре по немачком рејону. „Долазе нам људи не само из Немачке, него и из Кине, Канаде, Белгије, Израелаˮ, каже она.

Црква у Аполоновки, Омска област

Александар Крjaжев/Sputnik

Постоје и различити облици културне размене са Немачком, али и програм преваспитавања проблематичних тинејџера. За многе од њих то је једини начин да избегну затвор, па пристају да оду у Сибир, где их очекује годину дана живота без уобичајених удобности као што је централно грејање и топло купатило. Како пишу медији, до 80% тинејџера после овог програма напушта антисоцијално понашање.

„Полуградˮ у степама

Alexander Oshchepkov/ngs.ru

Немачки национални рејон на Алтају  поред Омске области основан је 1927. године, укинут 1938. а поново формиран 1991. У 16 села ту данас живи нешто више од 16 хиљада људи. Најближи град Славгород налази се на 30 km, док је престоница региона Барнаул удаљена 430 km.

Alexander Oshchepkov/ngs.ru

Немачка села Алтаја имају широке асфалтиране улице, ниске ограде, солидне куће од цигле на ишпартаним парцелама. „Све куће су истог типа, имају два улаза и уредна двориштаˮ, каже Владимир Михајловски из Гришковке, који се овамо доселио пре неколико година из Казахстана.

Владимир Михаjловски

„Сваки догађај у нашем селу има неке елементе немачке културе: песме, плесˮ, каже он. „Имамо и музај руских Немаца и годишњи летњи фестивал Sommerfest са дегустацијом националних јела.ˮ Већина људи се бави пољопривредом.

Владимир Михаjловски

Центар рејона је село Галбштат, што у преводу са немачког значи „полуградˮ, основано 1908. године (са 1.700 становника). Око трећине становника су Немци.

Владимир Михаjловски

Главно предузеће у селу је заједничка фабрика „Брукеˮ (Мост), основана 1995. године уз немачку помоћ. Ту се производе кобасице и виршле по немачкој технологији, а од природних локалних производа. Директор фабрике Петер Бос је поносан на то што у његовом предузећу, које запошљава преко 250 радника, владају „немачки ред и руска енергијаˮ. 

Владимир Михаjловски

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!