У центру Самаре налази се трошна дрвена кућа окружена модерним грађевинама. Изгледа необично, као из неког другог времена.
Ова кућа и њој сличне подигнуте су почетком 20. века у Самари. Данас се њихови станари боре да сачувају своје власништво са мањком удобности одолевајући под константним притиском предузимача.
„Почело је кад су се моји родитељи развели. До четврте године живео сам у удобном окружењу. Имали смо четворособан станˮ, каже Борис, стар 29 година, који тренутно живи у дрвеној кући у центру Самаре.
После развода његова мајка је изнајмила кућу у близини своје мајке. „Била је делимично напуштена и полако смо почели да је прилагођавамо за животˮ, каже Борис.
„Када сам се као дете преселио, упознао сам све чари живота у центру града без комуналних услуга као што су вода, централно грејање, канализација итдˮ, каже Борис.
Од раног узраста Борис је доносио воду са чесме у близини куће. Али, понекад би се вода зими заледила и тада је морао да иде по комшилуку у потрази за водом.
Грејање у кући помоћу пећи такође је изазов. Кућу је тешко загрејати, јер слабо задржава топлоту. „Често у кревет лежем обучен, јер је ујутро када се пробудим хладно ˮ, каже Борис. „Када је напољу мраз, температура у кући је понекад око нуле.ˮ
Мада низ запуштених старих кућа окружених високим модерним зградама изгледа наобично за дошљака са стране, овдашњи људи су се навикли на тај призор.
„Сви знају да је Арцибушевска улицa заправо село у центру градаˮ, каже Борис.
С обзиром да предузимачи у центру подижу нове зграде, необично насеље је окружено савременим грађевинама, што призор чини још необичнијим.
Неке куће су у тако лошем стању да се већ распадају. „Прошле године зид једне куће је пао и срушио се на зид суседнеˮ, каже Борис.
С обзиром да су електрични каблови стари, а станари користе дрво или гас за грејање, објекти су подложни пожарима који се повремено дешавају и уништавају неке од кућа.
Борис каже да су станари старих кућа наилазили на притисак предузимача који желе да очисте парцелу и власницима нуде нове станове у стамбеним комплексима (што је најчешћи тип града у Русији).
Мада су се неки станари иселили у станове у предграђу, Борис каже да је одбио да се пресели, јер је огорчен на агенте за некретнине који врше притисак на њега и друге власнике кућа да се иселе. „Љут сам на предузимаче. Не могу да почнем ништа да реновирам, јер увек живим с мишљу да ћу можда морати да се иселимˮ, каже он.
Са 29 година Борис није ожењен и нема девојку. Каже да не жели да одгаја децу у таквим условима.
„Често се питам зашто се нисам одселио. Али ово место просто неће да ме пусти да одем. Овде сам, јер се осећам одговорно за породицу. Мојој мајци ће бити тешко да доноси воду, јер има болове у ногамаˮ, каже Борис.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу