28. децембра 2020. године 45 мушкараца из различитих крајева земље са рибарском опремом у рукама изашло је на лед Котовског вештачког језера у Тамбовској области (428 километара од Москве). На сваких неколико метара могли сте видети како из леда штрче ручне бушилице, а испод сваке непромочиве капуљаче вирили су носеви црвени од хладноће. Нико ту не користи храњење ни живе мамце, што је данас забрањено, а за пристојан улов сматрају се само гргечи и штуке дужине преко 32 центиметра.
„Најпре треба пробушити рупу у леду, а затим привући рибу покретима у водиˮ, прокоментарисао је руско такмичење у зимском риболову дописник ТВ канала „Вести.Тамбовˮ. Ово такмичење се, иначе, одржава сваке године у различитим регионима Русије.
То је важан догађај за руске спортске риболовце. Али људи су некада, као и сада, рибарили на леду и без икаквих такмичења, само за своје задовољство.
„Мој отац Валентин Козлов неколико пута годишње је од 60-их до 1995. године (преко 30 година) зими одлазио да рибари на север Русије. Понекад ме је водио са собом. Све што бисмо одатле донели усолили бисмо и сушили. Радовали смо се сваком улову, и малом и великом. Био је то мој омиљени породични обичајˮ, сећа се Олга из Подмосковља.
Према њеним речима, свако зимско пецање био је добар повод да се попије нешто жестоко током или после риболова. Било је захтевно провести од 5 до 7 сати на леду, чак и у топлој одећи.
Многи страствени риболовци овај хоби су наследили од очева, каже 74-годишњи Московљанин и дугогодишњи рибар Јуриј Мосолов.
„Код мене је све почело пре 69 година. Родитељи су ме за летњи распуст водили код деде и бабе у село на Волги, а тамо су сви рибари. Од првог разреда школе почели су да ме воде са собом на зимско пецање. Тако човек хтео не хтео такође постане рибарˮ, каже Мосолов.
У Русији не постоје озбиљна ограничења на лов рибе, изузимајући места која су намењена за узгој рибе за продају. Зато сваке године на лед излазе рибари у свим крајевима Русије где за то постоје услови.
Овако изгледа фестивал пецања на леду у Владивостоку.
Рибарење у Ивановској области.
Многи рибари седе са удицом од изласка до заласка сунца.
За рибара Артјома Воровина из Калињинградске области зимски риболов је важан извор адреналина.
„Риболов на варалицу подразумева игру и бирање. За све то је потребан таленат. Човек добије налет адреналина. Осим тога, волим бео снег, чист ледени ваздух, прави однос са природом. То је најважније, све остало је споредноˮ, сматра Воровин.
Руски писац Василиј Авченко је у књизи „Кристал у прозрачном оквиру. Приче о води и камењуˮ овако описао љубав према пецању на леду:
„Она (љубав према пецању) манифестује скривену, али чврсту повезаност са нечим огромним и не сасвим докучивим: природа? космос? бог? Ону повезаност која је мени, градском детету, дуго била несхватљива. Сада тачно знам шта је то. Рибарење је готово једина ствар која мене, који живим од илузија и конвенција, повезује са Стварношћу.ˮ
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
