Како сибирски рониоци својим рукама чисте Бајкалско језеро (ФОТО)

Јегор Лесној
Не носе сви хероји оружје. Неки од њих не носе ништа осим ронилачких одела, тетоважа и маски за роњење на дах док покушавају да очисте своје омиљено језеро, упркос екстремним и опасним условима.

Јегор Лесној живи у Иркутску. Потиче из малог индустријског градића Усоље-Сибирскоје (око 70 километара од Иркутска) и запослен је у сфери видео-продукције. Пре четири године Јегор и његови пријатељи су у потрази за новим изазовима почели да се баве роњењем на дах у Бајкалском језеру. Пре две године њихов хоби је добио нови смисао: чишћење вољеног језера од тона отпада који, нажалост, пристиже на дно Бајкала.

„У одређеном тренутку смо схватили да можемо да променимо ситуацију. Људи су у то време много причали о томе, говорећи да треба учинити нешто, да треба да водимо рачуна о Бајкалском језеру. Одлучили смо да кренемо тим путем. Спаковали смо нашу опрему, отишли на језеро и очистили прву гомилу ђубрета”, присећа се Јегор.

У првој акцији сакупили су 250 килограма отпада, затим 300, затим 500. Прошлог лета тако су успели да покупе преко 3,5 тоне смећа. За Јегора и његове пријатеље то је начин да покажу захвалност Бајкалском језеру на свим осећањима и доживљајима које им пружа током њихових зимских купања и роњења на дах.

„Прошле су две фазе пројекта и ми смо могли да видимо изузетне резултате. Када говоримо о нашим личним напорима, око 100 тона аутомобилских гума је извађено из муља и однето на прераду. Очишћен је каменолом мермера у селу Бугуљдејка, где је сакупљено преко 7 тона отпада. Много смећа је подигнуто са самог дна Бајкалског језера”, додаје Јегор.

Опасан посао  

То је веома тежак и опасан посао, јер услови на језеру могу бити веома сурови (момци чисте језеро и зими када је језеро залеђено!), а рад под водом захтева огромне количине енергије и снаге. Овако изгледа један обичан дан чишћења: Јегор и његови пријатељи (или само Јегор са једним пријатељем), устају у рану зору, позајме пикап возило или приколицу коју прикаче за ауто и крећу према местима Листвјанка, Бугуљдејка или Голоустноје.

„Када стигнемо тамо, пресвучемо се у ронилачка одела и почнемо посао. С обзиром да немамо никакву специјалну опрему, ронимо колико нам дозволи дах. Ја роним увек у друштву, јер мој партнер мора да остане на површини и пази на мене ако се нешто случајно деси. Понекад су већи комади (као што су гуме) закопани тако дубоко у језерском дну да је потребно много времена и труда да се ископају. Никакву посебну опрему притом не користимо, јер је напросто немамо”, каже Јегор.

Оно што момци имају је плутача за коју везују веће предмете (обично гуме) и уз помоћ конопца их подижу са дна, а затим плутачу гурају према обали. Ако их има више, остали момци чисте обалу и скупљају смеће са копна. Затим све то натоваре у пикап возило, нешто односе на рециклажу, а остало, нажалост, завршава на депонији.  

У августу 2020. године Јегор и његови пријатељи су прошли обуку и научили да роне уз ронилачку опрему, што би могло да их учини још ефикаснијим у чишћењу дна језера. Међутим, они немају своју ронилачку опрему и морају да улажу сопствени новац како би је изнајмили. Такође, не могу себи да приуште да купе опрему, јер основни комплет (чак и полован) кошта око 200.000 рубаља (око 2.700 долара). Осим тога, потребно је да две особе из њиховог тима добију пету ронилачку категорију како би могли безбедно и ефикасно да раде под водом. Тренинг који траје око 3 месеца одржаће се у ронилачкој школи у Вороњежу 2021. године. Како би сакупили новац за тренинг покренули су акцију прикупљања средстава преко  интернета.

Рониоци и инфлуенсери

Осим чишћења језера, други главни циљ момака је да својим примером инспиришу пријатеље и пратиоце на Инстаграму да дају свој допринос и развију индивидуалну одговорност. Како би то постигао, Јегор је покренуо Инстаграм изазов #СпасайАНеБолтай („спасавај, немој само да брбљаш”).

„Веома ме испуњава чињеница да захваљујући нашем примеру хиљаде људи почиње да размишља о томе како утичемо на околину и почиње да предузима нешто тим поводом. Само овог лета спроведено је око 90 акција чишћења у свим крајевима наше земље и изван ње. Према нашој скромној процени, ради се о најмање 10 тона отпада!”, каже Јегор.

Јегор верује да свако може овај свет да учини бољим, на пример, тако што неће проћи поред чаше коју је неко други бацио, него ће је подићи, тако што ће почистити смеће иза неког другог или почети да сортира и рециклира отпад код куће. Он је оптимиста када се ради о будућности његовог вољеног Бајкалског језера и о промени односа Руса према природи.

„Људи су имали потрошачки однос према природи и нису схватали да су само они и нико други одговорни за отпад који производе. Такође постоји тенденција да много више говоре него што заиста нешто предузимају. Али то се брзо мења. Видим да људи мењају своје навике и понашање, почињу да рециклирају и преузимају иницијативу у чишћењу на отвореном, не чекајући да неко организује акцију. Погледајте само колико смо постова сакупили у нашој акцији преко Инстаграма. То је за мене најважнији резултат”, закључује Јегор.

Нажалост, тренутно не постоји систематичан приступ чишћењу језера. Осим Јегора и његових пријатеља, професионални рониоци такође понекад организују акције, али то је све.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“