Био је сунчан јесењи дан 2013. године када су многи медији посветили пажњу бившем совјетском спортисти због пеха који му се догодио. Док је Шаварш Карапетјан трчао кроз Кремљ са упаљеном олимпијском бакљом угасио му се пламен, али га је већ након пар секунди неко из обезбеђења поново упалио помоћу упаљача. Инцидент је мало покварио слику којом је Русија хтела да прикаже како је спремна за Олимпијаду у Сочију 2014. године, а руска јавност је искористила ову прилику да се подсети готово заборављених Карапетјанових подвига из 1970-их и 1980-их.
Шампион СССР-а у подводном пливању Шаварш Карапетјан из Јеревана.
Д. Прантс/TASSШаварш је рођен 1953. године у тадашњој совјетској републици Јерменији. У школи се бавио пливањем и учествовао на такмичењима, да би убрзо постао велика нада јерменског спорта. Међутим, интерне размирице су му осујетиле перспективну пливачку каријеру, те се он на крају посветио подводном пливању и почео да стиче светски углед у овој неолимпијској дисциплини. Први већи Карапетјанов успех биле су две златне медаље на Европском првенству у подводном пливању, одржаном 1972. године у Москви. Са 23 године он је постао 17-струки првак света, 13-струки првак Европе и 10-струки светски рекордер у овој спортској дисциплини.
Шаварш Владимирович Карапетјан (у средини), инструктор пливања Камо Карапетјан (лево) и тренер дечије спортске школе при Јереванском институту за фискултуру Анатолиј Карапетјан (десно).
Олег Макаров/SputnikШаварш и његов брат Камо, који се такође бавио подводним пливањем, и њихов тренер Липарит Алмасакјан су 16. септембра 1976. године били на тренингу. Трчали су поред Јереванског језера када је тролејбус број 15 изгубио контролу и за неколико секунди слетео са пута на пешчану обалу, а затим потонуо у хладној води.
У тролејбусу су биле 92 особе. Један путник је приморавао возача да стане изван станице, возач се успротивио и избила је туча, која је проузроковала несрећу. Аутобус је потонуо на дубину од 10 метара. Људи у њему су покушавали да разбију стакло у спасу се, али без успеха.
У том тренутку је Шаварш одлучио да скочи у воду и извуче људе из аутобуса. Рекао је брату и тренеру да односе спасене на обалу, а он је заронио. Кад је стигао до аутобуса ногом је разбио прозор. И поред великог крварења и хладне воде извлачио је људе на површину где су га чекали брат и тренер. Заронио је укупно 30 пута.
Тролејбус је услед губитка контроле упао у Јереванско вештачко језеро.
Герберт Багдасарјан/TASS„Најтеже је било избити задње стакло на тролејбусу“, рекао је Карапетјан 1982. године у интервјуу за лист „Комсомольская правда“. Ухватио се за кров аутобуса и ударио ногом у стакло. „Бол је био неподношљив, али тада нисам о томе размишљао, схватао сам да имам мало времена“.
Извукао је на површину 46 путника, али је преживело само њих 20. Спасиоци који су пристигли на лице места рекли су исцрпљеном Карапетјану да престане са извлачењем, јер није више било шансе да је у аутобусу још неко жив. У последњем роњењу је и сам Шаварш почео да губи свест. „Услед недостатка кисеоника почео сам да губим свест, па сам из аутобуса извукао седиште уместо човека. Био сам на ивици губитка свести и нисам приметио да то што сам дохватио није човек“, рекао је он, додавши да му је жао што није успео да спасе још један живот.
Ова невероватно храбра спасилачка акција коштала га је спортске каријере. Хитно је смештен на интензивну негу. Изгубио је много крви, због хладне воде је добио јаку пнеумонију, а услед крварења у прљавој води добио је сепсу. Неколико дана му је живот био у опасности. Провео је у болници 45 дана.
Совјетска власт му је за херојски подвиг доделила Орден части, али не и престижнију титулу Хероја Совјетског Савеза. Руководству није било у интересу да се тај догађај рекламира.
„Поједини људи су одмах после несреће хтели да објаве чланак у новинама, али им то није било дозвољено“, истакао је Карапетјан у једном каснијем интервјуу. „У СССР-у тролејбуси нису смели да падају у воду!“
Лист „Комсомольская правда“ је 1982, шест година након трагедије, коначно објавио причу о херојском подвигу бившег подводног пливача. Пре тога совјетској јавности име јереванског хероја није много значило.
Шаварш Владимирович Карапетјан, 13-струки шампион Европе и 7-струки шампион СССР-а у подводном пливању.
Олег Макаров/SputnikТрагедија у Јереванском језеру није била једина ситуација у којој је Карапетјан спасавао људске животе. Две године раније он се возио аутобусом из спортског објекта у центар Јеревана. У једном тренутку је возач зауставио аутобус и изашао да провери мотор, заборавивши да повуче ручну.
Аутобус је кренуо уназад у правцу провалије. Шаварш је муњевито реаговао. Притрчао је кабини, разбио стаклену преграду и успео да окрене аутобус у другом правцу, а затим да га заустави. Овај инцидент није привукао велику пажњу јер нико није страдао.
Догађај на Јереванском језеру 1976. године није био први, а ни последњи херојски поступак Шаварша Карапетјана. Девет година касније бивши подводни пливач је поново обукао свој невидљиви огртач „Супермена“. Овога пута се запалио чувени спортско-концертни комплекс у Јеревану.
Карапетјан се случајно нашао ту када је избио пожар и одмах је појурио да извлачи људе из пламена и помаже ватрогасцима. Задобио је озбиљне опекотине, после чега је две недеље провео у болници.
Писма Шаваршу Владимировичу Карапетјану, вишеструком прваку Европе и СССР-а у подводном пливању, човеку који је спасао 20 путника из тролејбуса који се сурвао у језеро.
Олег Макаров/SputnikВременом је јунаштво племенитог Јерменина признато како у Совјетском Савезу, тако и у иностранству. Комитет за номенклатуру малих тела је 1986. године усвојио одлуку да се једном небеском телу додели Карапетјаново име. Астероид „3027 Шаварш“ су 1978. године открили астрономи Кримске астрофизичке опсерваторије. Поред тога, Карапетјану је додељена и награда World Fair Play.
После распада Совјетског Савеза Шаварш се преселио у Москву и тамо отворио обућарску радњу. Његово херојство је у знатној мери временом заборављено, све до штафете олимпијског пламена 2013. године. После пеха са гашењем пламена у Кремљу замољен је да сутрадан поново носи штафету. Он је тада изјавио за медије да носи ту штафету у име Русије и у име Јерменије.
Подводни пливач, вишекратни првак света, Европе и СССР-а, човек који је спасао неколико десетина људских живота.
Герберт Багдасарјан/TASSТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу