Пре само неколико векова било је практично немогуће видети Рускињу са кратком косом. Такође, недопустиво је било да се жена негде појави са пуштеном косом, што би било исто као да данас изађете ван куће у спаваћици. Жене свих животних доби носиле су дугу косу, уплетену у кике.
Jедна од најједноставнијих на први поглед фризура, дуга плетеница имала је сакрално значење за жене у Русији. Пре свега на тај начин давало се до знања да ли је жена слободна или заузета. Неудате девојке носиле су једну кику, а када би се вериле уплетале би светлу траку у њу.
Две траке значиле су да су девојчини родитељи већ дали одобрење за брак.
А две кике могле су да носе само удате жене. У старој Русији постојао је обред расплитања плетенице уочи венчања који је симболизовао опроштај од девојачког живота. У неким регионима у обреду је учествовао невестин брат, а у другима и сам младожења, док су се негде укључивале и дружбенице.
Како је брачни статус обавезивао жену да увек покрива главу, обе плетенице вешто би се смештале испод мараме. И нико осим породице није могао да види косу. Ако се жена никада није удавала, а било је, наравно, и таквих случајева, она је до краја живота носила једну кику.
Плетеница је код жена сматрана симболом части, као и брада код мушкараца, па је повући неког за косу значило велику увреду. У старој Русији жене на селу кажњаване су за озбиљне преступе, као што је рецимо прељуба, присилним сечењем косе. А казну је одређивао сеоски суд.
Девојка је такође могла сама да одсече косу у знак жалости када би јој рецимо погинуо женик. Тако је она средини показивала да не жели да се уда. У неким регионима постојао је обичај поклањања кике. Девојка је плетеницу поклањала будућем мужу и тиме као да је хтела да каже да даје свој живот у његове руке. Када би непријатељ нападао село мушкарци би одлазили у борбу са талисманом направљеним од женине косе.
Бројна веровања Словена била су везана за косу. Пре свега сматрало се да се у коси налази животна енергија, а самим тим и да се према њој треба пажљиво односити.
Мала деца нису шишана до одређеног узраста (док не би напунила три, а понегде и пет година), а настојало се и да се не чешљају. Обред првог шишања био је један од главних догађаја у животу младих Словена.
Девојчице су учене да воде рачуна о коси од раног детињства. Оне су могле да се саме чешљају и плету кике само блиским особама. Што је коса била гушћа и дужа (најбоље као рука и до испод паса) то је невеста била пожељнија. Девојке су увече брижно чешљале косу враћајући тако енергију потрошену током дана.
И ако је једна кика напајала животном енергијом само дотичну девојку, две кике су симболизовале живот како њихове власнице, тако и њене будуће деце. Од давнина постоји веровање да трудне жене не смеју да секу косу. То, међутим, није значило да се у старој Русији коса уопште није шишала.
Како би коса брже расла и била гушћа, почевши од 16. године девојкама су скраћивани крајеви косе, а то се чинило само у периоду месечевог раста. Одсечена коса није се бацала, него спаљивала како на човека не би биле бачене чини. Успут, ни данас није ништа необично да девојке у Русдији бирају дан за шишање управљајући се према лунарном календару.
Пуштену косу није било само непристојно носити, него и опасно, девојка је могла да подпадне под дејство злих сила. Истина на пагански празник Ивана Купале девојке су могле да пусте косу, управо да би успоставиле „контакт“ са светом духова.
Вештице су Словени представљали са пуштеном косом од Русалки до Баба Јаге.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
